Omiljeni citati i odlomci

Postujte svoje omiljene citate i odlomke iz knjiga koje su na vas ostavile malo dublji trag u secanju...

„Pitao sam izbeglice, ljude koji su izgubili kuce i èitava bogatstva, èega im je najviše zao sto nisu mogli da ponesu sa sobom u izbeglistvo. Porodicne fotografije, odgovarali su svi, one koje se obièno cuvaju u praznim kartonskim kutijama od kosulja. Sve se može nadoknaditi, govorili su mi, sve se može ponovo steci, samo vise nikada neæemo biti mladi i nasmejani na starim fotografijama koje smo zauvek izgubili.”

Momo Kapor

Ne uzvisuj se prenisko. Skitaj u sopstvenom ritmu i u sopstvenom smeru
kroz naprsle blizine. Stvarnost je kao odeæa. Nije važno što nosiš, nego
kako ti stoji. Prekini sa oblaèenjem, moda je sezonska umetnost. I budi
dovoljno oprezan kad nešto glasno izgovaraš, sanjaru nad sanjarima.
Govor je umetnost budnih.

Mika Antiæ

Citat iz knjige Jedanaest minuta Paula Koelja:

" "Za jednu noæ? Hajde, Marija, nemoj da preteruješ. U pitanju je svega èetrdeset i pet minuta, pa èak i tako, ako oduzmemo vreme potrebno za skidanje odeæe, za lažno milovanje, za razmenu nekoliko oveštalih fraza, oblaèenje, sve se svodi na jedanaest minuta sexa u pravom smislu te reèi.''

Jedanaest minuta. Èitav svet se vrti oko neèega što traje svega jedanaest minuta.

I zbog tih jedanaest minuta u jednom danu od dvadeset i èetiri sata (ako pretpostavimo da svi vode ljubav sa svojim ženama svakog dana, što je besmislica i laž), dakle, zbog tih trièavih jedanaest minuta oni se žene, izdržavaju porodicu, podnose deèji plaè, izmišljaju kojekakva objašnjenja i izvinjenja kad stignu kasno kuæi, gledaju desetine, stotine drugih žena s kojima bi voleli da šetaju pored jezera, kupuju sebi skupu odeæu, a njima još skuplju, plaæaju prostitutke da im nadoknade ono što im nedostaje..."

Da li se zaista sve svodi na tih jedanaest minuta?

"Ko je bio voljen zaboravio je. Uspomene imaju samo oni koji su voleli."

"Volite, to je lepo, ali sa merom i uzdrzano. Nemojte nikoga toliko voleti da vas on zbog toga ne voli."

"Oni koji mnogo znaju-malo govore. I obrnuto-najvise govore oni koji nista ne znaju. To ima veze. Samo misljenje moze coveka spreciti da govori."

"Decaci su citavo prvo polugodiste uzalud zvizdali pod prozorom devojcica. One se nisu odazivale, morale su da uce.
Poceo je zimski raspust.
Sad devojcice uzalud dozivaju one iste decake. Pravi decaci uce samo za vreme zimskog i letnjeg raspusta."
.
.
.

Dusan Radovic "Beograde, dobro jutro"

"Vetar iz pustinje odavno je izbrisao nase korake sa peska. Ali, sa svakim otkucajem moga srca, ja se secam onog sto se dogodilo, i ti nastavljas da koracas kroz moje snove i moju zbilju. Hvala ti sto si ukrstila svoj put sa mojim..."

Koeljo

Ekološki manifest
Poglavica Sijetl, amerièkom predsedniku Pirsu, 1854. godine, kao odgovor na Amerièku ponudu za kupovinu indijanske zemlje. Danas je postao ekološki manifest, najpoznatiji i najlepši govor ikada o potrebi oèuvanja životne sredine, o potrebi drugaèijeg ophoðenja èoveka prema prirodi i sebi, u krajnjem smislu!


Kako možete kupiti ili prodati nebo, toplinu zemlje? Ta ideja nam je strana.
Ako mi ne posedujemo svežinu vazduha i bistrinu vode, kako vi to možete kupiti?

Svaki deo te zemlje svet je za moj narod. Svaka sjajna borova iglica, svaka pešèana obala, svaka magla u tamnoj šumi, svaki insekt, sveti su u pamæenju i iskustvu moga naroda. Sokovi koji kolaju kroz drveæe nose seæanje na crvenog èoveka. Mrtvi beli ljudi zaboravljaju zemlju svoga roðenja kada odu u šetnju meðu zvezdama. Naši mrtvi nikada ne zaboravljaju ovu lepu zemlju jer je ona majka crvenog èoveka.
Mi smo deo zemlje i ona je deo nas. Mirisno cveæe naše su sestre, jelen, konj, veliki orao, svi oni su naša braæa. Stenoviti vrhovi, soèni pašnjaci, toplina tela ponija i èovek - svi pripadaju istoj porodici.

Tako, kad Veliki poglavica iz Vašingtona šalje glas da želi kupiti našu zemlju, traži previše od nas. Veliki poglavica šalje glas da æe nam saèuvati mesto tako da æemo mi sami moæi živeti udobno. On æe nam biti otac i mi æemo biti njegova deca.
Mi æemo razmatrati vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ali to neæe biti tako lako. Jer ta zemlja je sveta za nas. Ta sjajna voda što teèe brzacima i rekama nije samo voda, veæ i krv naših predaka. Ako vam prodamo zemlju morate se setiti da je to sveto i morate uèiti vašu decu da je to sveto i da svaki odraz u bistroj vodi jezera prièa dogaðaje i seæanja moga naroda.

Žubor vode glas je oca moga oca.

Reke su naša braæa, one nam utoljuju žeð. Reke nose naše kanue i hrane našu decu. Ako vam prodamo našu zemlju morate se setiti i uèiti našu decu da su reke naša braæa, i vaša, i morate od sada dati reci dobrotu kakvu biste pružili svakome bratu.

Mi znamo da beli èovek ne razume naš život. Jedan deo zemlje njemu je isti kao i drugi, jer on je stranac koji doðe noæu i uzima od zemlje sve što želi. Zemlja nije njegov brat nego njegov neprijatelj i kada je pokori on kreæe dalje. On za sobom ostavlja grobove otaca i ne brine se. On otima zemlju od svoje dece i ne brine se. Grobovi njegovih otaca i zemlja što mu decu raða zaboravljeni su. Odnosi se prema majci-zemlji i prema bratu-nebu kao prema stvarima što se mogu kupiti, opljaèkati, prodati kao stado ili sjajan nakit. Njegov apetit æe prožderati zemlju i ostaviti samo pustoš. Ne znam. Naš naèin je drugaèiji nego vaš. Izgled vaših gradova boli oèi crvenog èoveka. A možda je to jer crveni èovek je divlji i ne razume. Nema mirnog mesta u gradovima belog èoveka. Nema mesta da se èuje otvaranje listova u proleæe ili drhtaj krilaca insekata. A možda je to jer sam divlji i ne razumem. Buka jedino deluje kao uvreda za uši. I šta je to život ako èovek ne može èuti usamljeni krik kozoroga ili noænu prepirku žaba u bari?

Ja sam crveni èovek i ne razumem. Indijanac više voli blagi zvuk vetra kad se poigrava licem moèvare kao i sam miris vetra oèišæen podnevnom kišom ili namirisan borovinom. Vazduh je skupocen za crvenog èoveka jer sve živo deli jednaki dah - životinja, drvo, èovek. Beli èovek ne izgleda kao da opaža vazduh koji diše. Kao èovek koji umire mnogo dana on je otupio na smrad. Ali ako vam prodamo našu zemlju morate se setiti da je vazduh skupocen za nas, da vazduh deli svoj duh sa svim životom koji podržava. Vetar što je mom dedi dao prvi dah takoðe æe prihvatiti i njegov poslednji uzdah. I ako vam prodamo našu zemlju morate je èuvati kao svetinju, kao mesto gde æe i beli èovek moæi doæi da okusi vetar što je zaslaðen mirisom poljskog cveæa. Tako æemo razmatrati vašu ponudu da kupite našu zemlju. Ako odluèimo da prihvatimo, postaviæu jedan uslov: beli èovek mora se odnositi prema životinjama ove zemlje kao prema svojoj braæi. Ja sam divljak i ne razumem neki drugi naèin. Video sam hiljade raspadajuæih bizona u preriji što ih je ostavio beli èovek ustrelivši ih iz prolazeæeg voza. Ja sam divljak i ne razumijem kako dimeæi gvozdeni konj može biti važniji nego bizon koga mi ubijamo samo da ostanemo živi!

Štа je èovek bez životinja? Ako sve životinje odu, èovek æe umreti od velike usamljenosti duha. Štа god se desilo životinjama ubrzo æe se dogoditi i èoveku. Sve stvari su povezane. Morate nauèiti svoju decu da je tlo pod njihovim stopama pepeo njihovih dedova. Tako da bi oni poštovali zemlju, recite vašoj deci da je zemlja s nama u srodstvu. Uèite vašu decu kao što èinimo mi s našom da je zemlja naša majka. Štа god snaðe nju snaæi æe i sinove zemlje. Ako èovek pljuje na tlo pljuje na sebe samoga. To mi znamo: zemlja ne pripada èoveku; èovek pripada zemlji. To mi znamo. Sve stvari povezane su kao krv koja ujedinjuje porodicu. Sve stvari su povezane. Štа god snaðe zemlju snaæi æe i sinove zemlje. Èovek ne tka tkivo života; on je samo struk u tome. Štа god èini tkanju èini i sebi samome. Èak i beli èovek, èiji Bog govori i šeta s njime kao prijatelj s prijateljem, ne može biti izuzet od zajednièke sudbine. Mi možemo biti braæa posle svega. Videæemo. Jednu stvar znamo, koju æe beli èovek jednog dana otkriti - naš Bog je isti Bog. Vi sada možete misliti da ga vi imate kao što želite imati našu zemlju; ali to ne možete. On je Bog èoveka i njegova samilost jednaka je za crvenoga èoveka kao i za beloga. Ta zemlja je draga Njemu i škoditi zemlji jest prezirati njenog Stvoritelja.

Beli ljudi æe takoðe doæi do svoga kraja; možda brže nego sva druga plemena. Zaprljajte vaš krevet i jedne noæi ugušiæete se u vlastitom ðubretu. Ali u vašoj propasti svetleæete sjajno, potpaljeni snagom Boga koji vas je doneo na tu zemlju i za neku posebnu svrhu dao vam vlast nad njom kao i nad crvenim èovekom. Sudbina je misterija za nas jer mi ne znamo kad æe svi bizoni biti poklani i divlji konji pripitomljeni, tajni delovi šume teški zbog mirisa mnogih ljudi i pogled na zrele brežuljke zamrljan brbljajuæom žicom. Gde je guštara? Otišla je. Gdje je orao? Otišao je. Pravom življenju je kraj, nastupila je borba za opstanak!

...Najbolji ljudi nose svoje zlato ne u dzepu nego u srcu. Jedno unutrasnje sunce celog njihovog zivota obasjava i pozlacuje sve na svetu cega se dotakne njihova ruka i njihova misao...
.
...Covek razdrazen i ljut, jeste stvarno lid i glup; jer strast zaludjuje i zaglupljuje, oduzimajuci coveku moc humanosti i moc spokojnog razmisljanja. Samo covek miran, izgleda uvek gospodarem i sebe i drugih, dostojanstven i ponosit...

...Ljubav se sastoji od izuzetnih i protivurecnih dusevnih i duhovnih potreba:voleti i biti voljen; osetiti strast i probuditi strast; i najzad, patiti zbog nekog i zeleti da i on pati zbog nas...


Jovan Ducic "Jutra sa Leutara"