KAFANA (tur. kahvehana)

Kafane su dobile ime od turske reèi “kahvehane” a oznaèavale su mesta gde se kuva i ispija kafa. Danas se po kafanama pije sve drugo sem kafe a karakterišu ih olabavljena kravata, ruka na tudjoj stolici i hrabrost. Opevane su u mnogim pesmama. Sastavni delovi kafana su:

kelner (nem. Kellner) – kafanski momak koji služi goste jelima i piæima. Karakterišu ga sporo hodanje, mrzovolja i prisluškivanje. Mala mu je plata a bakšiš ne ume da zaradi. Zaboravili su da mu kaži da je on u kafani zbog gostiju a ne gosti zbog njega. Najstariji kelner zbog iskustva postaje šef sale. To je èovek koji stoji u æošku, sa rukama na zadnjici, i izvinjava se kad god je supa hladna a pivo toplo;

alkohol (arap. al-qohlu) - potpuno preèišæen špiritus izluèen iz vina, piva, rakije i drugog, opojno piæe. Uteha koje nema u vodi;

duvan (tur.duhan) – biljka iz porodice pomoænica od koje se prave cigarete. Sedativ;

mamurluk (tur. Mahmurluk) – stanje posle preterane upotrebe piæa i duvana. Propratne pojave su nervoza, glavobolja, kajanje i zaklinjanje.

U kafanama se još nije èulo za:

bon ton (fr. bon ton) – fino ponašanje i lep naèin izražavanja dobro obrazovanih i lepo vaspitanih ljudi. Èim nekoga upozore odgovara: “Nisam u crkvi!”

diskreciju (fr. discretio) – obazrivost u govoru i ponašanju, uviðavnost. U kafanama monogo ljudi pati što nemaju dar gluvonemih osoba da èitaju sa usana.

Svaka kafana ima separe, zasebnu i izdvojenu prostoriju za goste (danas se nazivaju VIP). To je prostorija u koju zaviruju svi ostali gosti i koja se obièno nalazi na putu do toaleta. Toalet je, u veæini sluèajeva, najobièniji wc iz koga žene izlaze sa sveže nakarminisanim usnama a muškarci zakopèavajuæi šlic u hodu. U stara, dobra, vremena, sastavni deo wc-a je bila Baba Sera, žena koja je svojeruèno svakom posetiocu wc-a udeljivala dva lista toalet papira. Ko je želeo da vrši veliku nuždu morao je unapred da je obavesti pred svim ostalim postiocima. Baba Sere su ukinute poèetkom devedesetih kad se sve plaæalo u milijardama jer je procenjeno da sranje ipak ne može da košta toliko.

Na kafanskim stolovima pored pepeljara obièno stoje i èaše. Èaša je merna jedinica za dobar provod, broj polomljenih èaša srazmeran je provodu. Neizostavan detalj pored istih je mobilni telefon, sprava koja nikada nije trebala da bude dostupna ovom tržištu jer je izgubila svoju svrhu. Kod nas služi za praæenje retkih vrsta, to jest muževa. Preteèa mobilnih telefona su standardni uredjaji za praæenje tigrova, kitova, i ostalih retkih vrsta. Zvonjava mobilnog telefona izaziva veliku dilemu koja se zove Dal'-da-se-javim-il'-da-se-ne-javim. Ni jedno ni drugo ne valja.

Muško društvo u kafanama obièno prièa o fudbalu, seksu i politiKi. Broj žena koje su odveli u krevet jednak je broju golova koje su dali sedeæi ispred televizora a u oba su bili uspešni isto onoliko koliko bi bili uspešni da ovu zemlju pretvore u Evropu, samo kad bi im neko dao vlast pet minuta.

U ženskim društvima se obièno prièa o ljubavnicima, postojeæim i nepostojeæim. Ljubavnik je neko ko bi nas mnogo voleo i poštovao samo da nije oženio pogrešnu ženu, to jest napravio životnu grešku koju ne može da ispravi.

A svi zajedno, kog god pola da su, obožavaju da traèare (nem. tratsch). Olajavanje, ogovaranje, klevetenje se razvija matematièkom progresijom i postalo je neizostavan deo života. Obièno se opravdava reèenicom: “Nije ovo ogovaranje, i njoj/njemu sam to rekao/la.” Ostaje nepoznato zašto, onda, prièa i svima ostalima.

Iz kafana su se odavno iselili istina (lat. veritas) jer je se svi stide i kultura (lat. cultura) iz èega proizilazi da kulturni život ne postoji. Priznaæete da su se najbolje ideje koje su se kasnije preselile u pozorišta, u muziku i na film, rodile za kafanskim stolom.

Danas u kafanama sede vrlo èudni parovi i kombinacije a svi oni su podložni skeniranju kojom prilikom im se uzima porodièna, društvena, novèana i ljubavna anamneza. Najèudniji su:

on stariji, ona mlaða – skenirenje poèinje divnom ženom i decom koju on ima, nastavlja se dubinom njegovog džepa i konstatacijom da je do skoro bio niko i ništa a završava zakljuèkom da je ona jedna mala bednica koja mu pokupi sve pare i da joj je i majka bila takva;

on stariji, ona takoðe. Ogovaraju ih svi mlaði gosti kafane, èude se šta æe njih dvoje tu kao da oni neæe ostariti;

dva muškarca – za pet minuta se zna kako su došli do para, koga su prevarili, koliko kome duguju. U svakom sluèaju nisu èisti;

dve žene – svi gledaju u njih dve i nestrpljivo se oèekuje muškarac koji treba da stigne jer jedna od njih dve sigurno pokriva onu drugu. Kad ustanu i odu nastane opšte razoèarenje;

veæe društvo, jednopolno ili mešovito. Sve vreme ostali analiziraju šta slave, da li to treba slaviti i èude se kako ih nije sramota da toliko jedu i piju u zemlji u kojoj narod “nema 'leba da jede”. Visina njihovog raèuna se samo pretpostavlja a proseèan gost misli da bi od tih para mogao da kupi vikendicu.

Odluka u koju se kafanu ide zavisi od vrste, velièine i marke automobila koji su ispred parkirani inaèe je nezanimljivo.

Nekad su, u vreme stare Jugoslavije na kafanskim stolovima stajala kuvana jaja a svaki grad je imao kafane koje su se zvale “Dubrovnik”, “Moskva”, “Mali Pariz” i slièno. Danas te kafane više ne postoje. Pretvorene su u banke.

Kafane se sada zovu nekako drugaèije, kuvana jaja više ne postoje, jedu se fensi jela – uglavnom paste i morski plodovi. I dok se restorani u svetu dièe brojem zlatnih viljušaka koje su dobili za dobru uslugu i naèin spremanja gore pomenute hrane, naše kafane se ponose brojem gostiju koje mogu da prime za jednu obiènu srpsku svadbu, to jest brojem zadnjica koje mogu da stanu na jednu kafansku stolicu.

Hahahahahah,fantastichno!