Dogodilo se na danasnji dan...

Dogodilo se na današnji dan - 2. mart

- Danas je praznik Sveti velikomuèenik Teodor Tiron. Tiron znaèi regrut. Tek što je sveti Teodor stigao u vojsku u puk marmaritski, u gradu Amasiji, poèeo je strašan progon hrišæana pod carevima Maksimijanom i Maksiminom. Mladiæ nije hteo da krije da je hrišæanin, pa je žestoko kažnjen. Neki zloèesti sudija naredi da ga strpaju u tamnicu i da tamnicu zapeèate. Hteo je na taj naèin da ga umori glaðu. U tamnici se Teodoru javi sam Hristos da ohrabri svoga muèenika i reèe mu: "Ne boj se, Teodore, Ja sam sa tobom, ne uzimaj više zemaljske hrane i piæa, jer æeš biti u drugom životu, veènom i neprolaznom sa mnom na nebesima". U tamnici mladog muèenika tada se pojavilo mnoštvo anðela koji su svojim sjajem i belinom osvetlili tamnicu, a stražari su prestrašeni i u èudu sve ovo posmatrali. Malo zatim, sveti Teodor izveden je iz tamnice i muèen, a potom osuðen na smrt. Bacili su ga u oganj i u njemu on predade svoju dušu Gospodu 306. godine.

1824. - Roðen je Bedržih Smetana, èeški kompozitor, dirigent i pijanista, najznaèajniji predstavnik i zaèetnik èeškog muzièkog nacionalizma. Glavna dela: "Prodana nevesta", "Dalibor", "Libuša" Poljubac", ciklus simfonijskih poema "Moja domovina", gudaèki kvartet "Iz moga života"...

1836. - Teksas je proglasio svoju nezavisnost od Meksika i postao republika. Tek je 1845. godine prisajedinjen SAD kao savezna država.

1855. - Aleksandar Romanov postao je ruski car.

1915. - Starešina Vojne pošte u Baru Ivan Stojanoviæ izveo je podvig nezabeležen u njegovoj profesiji: kad je srpska vojska u Prvom svetskom ratu poèela povlaèenje, prikljuèio joj se, ponevši u džaku pakete zateèene u njegovoj pošti. Posle tegobnog pešaèenja do grèkog ostrva Krf, predao je pakete, koji su potom uruèeni adresantima. Za podvig je javno pohvaljen i postavljen za upravnika Vojne pošte Timoèke divizije na Solunskom frontu.

1921. - Umro je crnogorski kralj, vojskovoða i pisac srpskog porekla Nikola I Petroviæ Njegoš, koji je vladao bezmalo šest decenija - kao knjaz od 1860. do 1910, a potom kao kralj do 1918. godine. Crna Gora je u tom periodu dvostruko uveæana i meðunarodno priznata. Vladavina mu je bila ispunjena oslobodilaèkim borbama i nastojanjima da oèuva nezavisnost države, u èemu je tesno saraðivao sa Srbijom. Posle invazije austrougarskih trupa, u januaru 1916. napustio je Crnu Goru. Velika narodna skupština u Podgorici ga je 26. novembra 1918. zbacila s prestola i proglasila prisajedinjenje Crne Gore Srbiji, o èemu je kao vatreni srpski nacionalista - da bi ironija tog istorijskog trenutka bila potpuna - sanjao celog života. Život je okonèao kao izbeglica u Francuskoj. Posmrtni ostaci kralja Nikole i kraljice Milene preneseni su u otadžbinu u oktobru 1989. i sahranjeni u Cetinju. Pisao je pesme i drame, od kojih su najpoznatije drama u stihovima "Balkanska carica" i patriotska pesma "Onamo, 'namo".

1949. - Postavljeno je prvo automatsko ulièno osvetljenje, Nju Milford.

1951. - Prva NBA All-Star Game: Istok - Zapad 111:94, u Bostonu.

1962. - Vilt Èembrlen je u Heršiju, u utakmici protiv Njujorka, postavio rekord svih vremena, postigavši 100 poena na jednoj utakmici. Poreðenja radi, maksimum Majkla Džordana je 69 poena u duelu sa Klivlendom 1990. godine, a naš rekorder je neprikosnoveni Radivoje Koraæ koji je postigao 99 poena za OKK u utakmici protiv švedskog Alvika 1965. godine. Inaèe, u Èembrlenovoj statistici interesantan je podatak da je 118 puta zabeležio više od 50 poena po utakmici.

1976. - Zabeležen je 50-milioniti posetilac Diznilenda.

1977. - Bet Dejvis postala je prva žena koja je dobila nagradu za životno delo.

1983. - Phillips i Sony predstavili su tehnologiju snimanja na kompakt disk.

1993. - Izabrana je nova vlada Savezne Republike Jugoslavije sa Radojem Kontiæem na èelu, a za ministra odbrane postavljen je civil Pavle Bulatoviæ. Od 1860. tu dužnost su u Srbiji, Crnoj Gori i Jugoslaviji obavljali iskljuèivo generali ili šef države.

izvor: www.krstarica.com

Dogodilo se na današnji dan - 3. mart

1847. - Roðen je Aleksandar Grejam Bel, engleski fiziolog, uèitelj govora gluvih. Pronašao je i usavršio telefon i patentirao ga u Bostonu 1876. godine. Taj prvi telefon nije imao izvora elektriène energije, veæ mikrofon magnetskog tipa. Osnivaè je amerièkog preduzeæa "Bell Telephone Co". Napisao je "Mehanizam govora". Umro je 1922. godine.

1875. - Odigrana je prva zabeležena hokejaška utakmica.

1875. - U Parizu je premijerno izvedena opera Žorža Bizea "Karmen".

1878. - U San Stefanu je sklopljen ugovor kojim je, diktatom Rusije Otomanskom carstvu, stvorena Velika Bugarska. Ugovorom je Rusiji pripala Besarabija, Srbiji su oduzeta i data Bugarskoj podruèja oko Vranja, Bele Palanke i Pirota, a Rumunija je dobila Dobrudžu. Ugovor je izazvao oštra reagovanja u Velikoj Britaniji, Austrougarskoj, Nemaèkoj, Francuskoj i Italiji, a i u Rusiji je bilo negodovanja. Na najveæi otpor naišao je u Srbiji, Crnog Gori i Grèkoj i izmenjen je Berlinskim mirovnim ugovorom u julu 1878. Berlinski kongres je odluèio da Bugarsku svede na nacionalne okvire, Srbiji su vraæene oduzete teritorije, a Rumuniji, Srbiji i Crnoj Gori priznata je nezavisnost.

1886. - Posle tromeseènog rata, Srbija i Bugarska zakljuèile su Bukureštanski mir. Neposredan povod rata bilo je pripajanje Bugarskoj Istoène Rumelije, tek osloboðene od turske vlasti. Slabije opremljena srpska vojska je odbijena i, posle poraza na Slivnici, Bugari su zauzeli Pirot. Rat nije doneo teritorijalne promene, ali je znatno oslabio poziciju kralja Milana Obrenoviæa. Najpre je prisiljen da prihvati liberalno-demokratski ustav, a 1889. da abdicira u korist sina Aleksandra.

1917. - Abdicirao je Nikolaj II, poslednji ruski car.

1955. - Elvis Prisli se prvi put pojavio na TV-u.

1956. - Maroko je izdejstvovao nezavisnost od Francuske.

1962. - Formirana je britanska teritorija na Antarktiku.

1978. - Ukradene su mošti Èarlija Èaplina iz Švajcarske.

1991. - U Švajcarskoj je snižena starosna granica glasaèa sa 20 na 18 godina.

izvor: www.krstarica.com

Dogodilo se na današnji dan - 4. mart

1924. - Klejdon Sani objavio je "Happy Birthday To You".

1933. - Frenklin Delano Ruzvelt inaugurisan je za predsenika SAD. U svom pozdravnom govoru, on je upoznao narod sa programom Nju dila, zbirom mera državne intervencije u privredi SAD koje su kasnije izvadile zemlju iz velike ekonomske krize.

1941. - Jugoslovenski knez namesnik Pavle Karaðorðeviæ sastao se tajno u Drugom svetskom ratu u Berhtesgadenu s voðom Treæeg rajha Adolfom Hitlerom, koji je zatražio da Beograd pristupi Trojnom paktu, pri èemu bi Nemaèka i Italija garantovale "integritet i nezavisnost" Jugoslavije.

1945. - Èlanovi Ujedinjenog saveza antifašistièke omladine Srbije osnovali su Omladinsko fiskulturno društvo Crvenu zvezdu. Meðu osnivaèima su se nalazili Nebojša Popoviæ, Mira Petroviæ, Svetozar Gligoriæ i Milovan Æiriæ. Osnivaèi su dugo veæali oko imena društva, a "kumovi" su bili Slobodan Æosiæ (kasnije legedarni sekretar Fudbalskog kluba) i Zoran Žujoviæ. Æosiæ je predlagao ime Zvezda, a Žujoviæ je spontano dodao: "Ako je Zvezda, neka bude crvena." Društvu je dodeljen bivši stadion predratnog kluba "Jugoslavija" na Topèiderskom brdu. Na dan osnivaèanja društva, odigrana je i prva utakmica, i to protiv tima Prvog bataljona Druge brigade KNOJ-a. Utakmica je završena rezultatom 3:2, a kuriozitet ovog fudbalskog susreta je to da su borci golove svoga tima (Prvog bataljona Druge brigade KNOJ) pozdravljali pucnjavom iz pušaka, te su izrešetali veæ ošteæenu krovnu konstrukciju zapadne tribine. Utakmica je odigrana na stadionu "Avala" (bivša "Jugoslavija").

1967. - Umro je srpski pisac Vladan Desnica, izuzetan stilista, suptilan psihološki analitièar. Ispisao je sugestivne stranice o naravima ljudi zavièajne Dalmacije. Prava i filozofiju studirao je u Zagrebu i Parizu i do Drugog svetskog rata bio je advokat. Direktni je potomak legendarnog srpskog uskoka Stojana Jankoviæa. Dela: romani "Zimsko ljetovanje", "Proljeæa Ivana Galeba", zbirke novela "Olupine na suncu", "Proljeæe u Badrovcu", "Tu odmah pokraj nas", zbirka stihova "Slijepac na žalu".

1992. - Povodom nasilnog otcepljenja Slovenije i Hrvatske od Jugoslavije, šef diplomatije SAD Džejms Bejker izjavio je u Senatu da helsinški principi zabranjuju nasilnu izmenu granica i da za priznanje nije dovoljno da se neka zemlja proglasi nezavisnom i zatim nasilno zauzima graniène prelaze i carinarnice, izazivajuæi tako graðanski rat.

1997. - Amerièki predsednik Bil Klinton zabranjuje finansiranje državnih ustanova koje se bave istraživanjem kloniranja ljudi.

izvor: krstarica.com

Dogodilo se na današnji dan - 6. mart

1475. - Roðen je Mikelanðelo Buonaroti, italijanski vajar, slikar, arhitekta i pesnik, jedan od najveæih umetnika u istoriji umetnosti i najpotpunijih predstavnika renesanse u Evropi. Svojim radom pretežno je bio vezan za Firencu i Rim. Njegova prva znaèajna dela su "Pijeta" ("Plaè Majke Božje") u crkvi svetog Petra u Rimu, "Bogorodica s Hristom" u Brižu i "David", statua visoka 5 metara, u Akademiji u Firenci, a mnogi smatraju da vrhunac njegovog vajarskog stvaralaštva predstavljaju figure za grobnicu pape Julija II ("Mojsije", koji se danas èuva u crkvi San Pjetro in vinkoli u Rimu, i statue robova - "Okovani rob" i "Osloboðeni rob", koje se èuvaju u Luvru) i za grobnicu porodice Medièi ("Jutro", "Veèe", "Dan", "Noæ"). Kao slikar, izradio je, na zahtev pape Julija II, devet epizoda iz Starog zaveta na tavanici Sikstinske kapele u Vatikanu (najèuvenije od njih su "Roðenje Adama", "Izgnanstvo Adama i Eve iz Raja", likovi sibila, proroka...), a kasnije i džinovski i velièanstveni "Strašni sud" na zaèeljnom zidu Kapele, na kom je radio punih sedam godina. Zanimljivo je da je Mikelanðelo uvek insistirao na tome da on nije slikar, veæ vajar. Stoga je svoja pisma po pravilu potpisivao sa Mikelanðelo sculptore. Kao arhitekta, sagradio je u Firenci Lorencovu biblioteku, a u Rimu je nastavio rad na crkvi svetog Petra. Napisao je i znatan broj stihova misaonog sadržaja i strasnog izraza - "Soneti", "Madrigali". Umro je 1564. godine.

1619. - Roðen je Sirano de Beržerak, francuski književnik, veoma smelog i slobodnog duha. Teško ranjen 1640, napustio je vojni poziv u kojem se istakao kao odlièan maèevalac i okrenuo se književnosti. Ostavio je jednu komediju, jednu tragediju, ali je naroèito poznat po svom delu "Drugi svet" - putovanja na Mesec i na Sunce. Edmon Rostan ga je opevao u svojoj herojskoj komediji istog imena.

1853. - Premijera opere "Travijata" Ðuzepa Verdija u Veneciji.

1882. - Knez Milan IV Obrenoviæ proglasio se kraljem Srbije. Sedam godina kasnije istog datuma, abdicirao je u korist sina Aleksandra.

1899. - Feliks Hofman patentirao je aspirin.

1909. - U Beogradu je osnovan Savez srpskih vitezova, što je bio prvi pokušaj organizovanja sportskog života na širem planu, ujedinjavanju i objedinjavanju sportskih organizacija i èlanstva. Savez se, nažalost, ugasio veæ poèetkom 1910. godine, a ubrzo potom je osnovan Srpski olimpijski klub.

1941. - Krunski savet je u Drugom svetskom ratu odluèio da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, pod uslovom da joj Nemaèka i Italija garantuju nepovredivost teritorije.

1945. - Umrla je srpska slikarka Milena Pavloviæ-Barili, umetnik rafinirane kulture, koja je slikala u nadrealistièkom maniru, s posebnim oseæanjem za prostor i poetiènu atmosferu. Pod uticajem renesansnih majstora, insistirala je na preciznosti, jasno artikulisanom crtežu, naglašenoj linearnosti. Život je provela izmeðu dva sveta - majke Danice i oca Bruna Barilija, italijanskog kompozitora i muzièkog kritièara, tj. izmeðu patrijarhalne Srbije i velikih kulturnih centara Evrope. Završila je Umetnièku školu u Beogradu, studirala u Minhenu, živela u Rimu i Parizu. U SAD je otišla 1939, gde je bila ilustrator modnog èasopisa "Vog" i scenograf i kostimograf u njujorškim pozorištima. Od posledica pada s konja umrla je u Njujorku u 36. godini života.

1949. - Radio Beograd je prvi put emitovao humoristièku emisiju "Veselo veèe", koja je po kontinuitetu svetski rekorder - i sada se emituje svake nedelje uveèe.

1964. - Èetvrti razvod Elizabet Tejlor (Edi Fišer).

1967. - Svetlana Alilujeva, Staljinova æerka, zatražila je politièki azil u SAD.

1970. - Bitlsi su izdali pesmu "Let it Be" u Engleskoj.

1983. - Helmut Kol izabran je za zapadnonemaèkog kancelara.

Dogodilo se na današnji dan - 9. mart

1454. - Roðen je Amerigo Vespuèi, italijanski moreplovac iz Firence, savremenik Kolumbov. Od 1490. bio je u službi španskog i portugalskog kralja. Preduzimao je više putovanja u Novi svet i stigao na obale Srednje i Južne Amerike. Opisao ih je u pismima Lorencu Medièiju i Pjeru Soderiniju. Po Vespuèijevom latinskom imenu (Americus), nemaèki geograf M. Valdzemiler nazvao je zemlje novog sveta - Amerika, što je kasnije i usvojeno.

1497. - Kopernik je prvi put zabeležio astronomska zapažanja.

1796. - Napoleon Bonaparta oženio se Žosefinom de Boarne.

1807. - Predvoðeni Karaðorðem, srpski ustanici su potpuno oslobodili Beograd od Turaka, iako je grad, kao politièki centar pašaluka, bio èvrsto utvrðen i posednut jakim janièarskim snagama. Ustanici su tokom 1804, 1805. i 1806. bezuspešno pokušavali da zauzmu beogradsku tvrðavu i tek 8. januara 1807. beogradski vezir Sulejman-paša bio je prinuðen da preda Karaðorðu Gornji grad, a dva meseca potom i Donji grad. Beograd je postao politièki, vojni i kulturni centar nove Srbije i ostao je u srpskoj vlasti do propasti Prvog srpskog ustanka 1813.

1817. - Srpski vojvoda i popeèitelj (ministar) finansija u Prvom srpskom ustanku knez Sima Markoviæ pogubljen je u beogradskoj tvrðavi prema nareðenju Marašli Ali-paše. Od poèetka ustanka bio je blizak saradnik Karaðorða, s kojim je emigrirao posle propasti ustanka. Vratio se u Srbiju zahvaljujuæi nagodbi Miloša Obrenoviæa i Ali-paše, ali je nastavio prepisku sa srpskim starešinama u Besarabiji, pozivajuæi ih da se vrate i nastave borbu protiv Turaka. S vojvodom Pavlom Cukiæem i bivšim Karaðorðevim kapetanom Dragiæem Gorunoviæem podigao je bunu koju su Miloš i Turci brzo ugušili, a Markoviæ i Gorunoviæ su uhvaæeni i pogubljeni.

1841. - Vrhovni sud SAD doneo je presudu kojom je afrièke robove sa broda "Amistad" proglasio slobodnima.

1842. - Premijera opere "Nabuko" Ðuzepea Verdija, u Milanu.

1847. - U toku amerièko-meksièkog rata, amerièke snage pod generalom Skotom izvršile su invaziju na Meksiko tri milje južno od Vera Kruza. Naišavši na neoèekivano slab otpor Meksikanaca, 10.000 amerièkih vojnika zauzelo je Vera Kruz, pri èemu nijedan vojnik nije poginuo. Ovo je bilo najveæe vodozemno iskrcavanje u amerièkoj istoriji koje nije prevaziðeno sve do Drugog svetskog rata.

1858. - Albert Pots patentirao je poštansko sanduèe.

1934. - Roðen je Jurij Gagarin, sovjetski pilot-kosmonaut, pukovnik i vojni novinar za pitanja astronautike, prvi èovek koji je Zemlju obleteo u veštaèkom stelitu i boravio u vasioni. U Luberecku je završio zanatsku školu 1951, a u Saratovu 1955. industrijski tehnikum i pilotski kurs u aeroklubu. Po završetku Orenburškog vazduhoplovnog uèilišta 1957, postao je pilot-lovac. Dvanaestog aprila 1961. obleteo je Zemlju za 108 minuta u kosmièkom brodu satelitu "Vastok".

1959. - Barbika je proglašena za najpopularniju lutku na svetu - prodato je 800 miliona ovih lutaka.

1961. - Pas Èernuška je prva životinja koja se vratila iz svemira, na brodu Sputnik 9.

1964. - Proizveden je prvi "ford mustang".

1991. - Na velikim demonstracijama u Beogradu opozicione partije zahtevale su slobodno informisanje na TV Beograd. Bilo je predviðeno da desetine hiljada demonstranata s Trga republike krenu ka sedištu TV. U sukobu demonstranata i milicije - za koji su krivicu dve strane pripisale jedna drugoj - poginuli su uèenik Branivoje Milinoviæ i milicionar Nedeljko Kosoviæ. Pod pritiskom demonstranata, rukovodeæa ekipa Informativnog programa TV Beograd i generalni direktor RTV Beograd Dušan Miteviæ podneli su ostavke. Ostavku je dao i ministar unutrašnjih poslova Srbije Radmilo Bogdanoviæ. Uveèe, posle demonstracija, centar Beograda zaposela je armija s desetinama tenkova.

1993. - Srpski neuropsihijatar i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Milan Popoviæ dobio je nagradu "20. vek" Meðunarodnog instituta u Kembridžu za dostignuæa u nauci. Prethodno je na kongresu Svetskog udruženja lekara za prevenciju u Beèu ukazao na moralnu neopravdanost sankcija i to izlaganje je objavio prestižni èasopis "Medicina i rat".

1993. - Umro je srpski graðevinski inženjer Siniša Obradoviæ, projektant pruge Beograd-Bar, brzih pruga u Srbiji i železnièkog èvora u Kosovu Polju.

2000. - NATO je odbacio izveštaje o tome da je špijun unutar Zapadne alijanse snabdevao Srbe tajnim detaljima tokom agresije NATO na Jugoslaviju u proleæe 1999.

Dogodilo se na današnji dan - 10. mart

1856. - Umro je srpski pisac Jovan Sterija Popoviæ, prvi srpski komediograf, koji je u delima ismevao mane tadašnjeg društva, naroèito pomodarstvo, pokondirenost i nadriuèenost. Posle završenih studija prava u Kežmarku u Slovaèkoj, radio je kao advokat u rodnom Vršcu, potom je prešao u Srbiju i postao profesor prava na Liceju, prvo u Kragujevcu pa u Beogradu. Kao naèelnik ministarstva prosvete Srbije, obavio je pionirski rad u organizovanju školstva, pokrenuo inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Uèestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra koji je otvoren izvoðenjem njegove tragedije "Smrt Stefana Deèanskog". U poèetku je pisao pod uticajem Lukijana Mušickog i Milovana Vidakoviæa, ali je "Romanom bez romana" napustio romantièarsku i avanturistièku književnost. Ostala dela: komedije "Laža i paralaža", "Pokondirena tikva", "Zla žena", "Tvrdica ili Kir-Janja", "Rodoljupci", zbirka pesama "Davorje".

1862. - SAD izdaje prve papirne novèanice u vrednosti od 5, 10, 20, 50, 100, 500 i 1000 $.

1864. - General Grant izabran je za glavnokomandujuæeg vojske Severa u amerièkom graðanskom ratu. Julisiz Simpson Grant roðen je 1822. godine i pripadao je Republikanskoj partiji. U graðanskom ratu izmeðu Severa i Juga (1861-1865) stekao je veliku popularnost, te je dva puta biran za predsednika SAD (1868. i 1872. godine). Vodio je politiku u interesu krupnih kapitalista Severa koji su se koristili narodnom pobedom u graðanskom ratu. Umro je 1885. godine.

1875. - Umro je srpski politièar i pisac Svetozar Markoviæ, osnivaè socijalistièkog pokreta u Srbiji i prvi teoretièar realizma u srpskoj literaturi. Po povratku sa studija u Švajcarskoj, gde je upoznao Karla Marksa, Nikolaja Èerniševskog, Dmitrija Pisareva, pokrenuo je 1871. prvi socijalistièki list na Balkanu - "Radenik". Ubrzo je proteran iz Srbije i godinu dana je živeo u Novom Sadu. Po povratku je 1873. i 1874. pokrenuo listove "Javnost" i "Glas Javnosti", a 1875. "Osloboðenje". Zbog navodne štamparske krivice, odležao je devet meseci u požarevaèkom zatvoru, odakle je izašao teško bolestan. Izuèavao je samoupravu i nacionalno pitanje jugoslovenskih naroda, zalažuæi se za federativno rešenje. Èlancima "Realni pravac u nauci i životu", "Pevanje i mišljenje" i "Realnost" snažno je uticao na srpsku književnost krajem 19. veka. Politièke ideje je razradio u delu "Srbija na istoku", svom najznaèajnijem i najoriginalnijem spisu.

1876. - Obavljen je prvi telefonski razgovor na svetu - Aleksandar Bel pozvao je Tomasa Votsona, svog asistenta koji se nalazio u susednoj sobi, obrativši mu se reèima: "Gospodine Votsone, doðite. Potrebni ste mi." Bel je samo tri dana pre toga dobio patent za svoj izum.

1908. - Roðen je srpski pravnik Jovan Ðorðeviæ, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, èlan Srpske akademije nauka i umetnosti, struènjak za ustavno pravo. Od 1945. uèestvovao je u pisanju jugoslovenskih ustava i zakona i bio jedan od glavnih urednika "Arhiva za pravne i društvene nauke". Dela: "Državno ureðenje FNRJ", "Narodni odbori", "Ustavno pravo SFRJ", "Osnovna pitanja federalne države", "Novo ustavno pravo".

1910. - U Kini je ukinuto ropstvo.

1945. - Tri stotine amerièkih bombardera bombardovalo je Tokio. Prilikom toga poginulo je 100.000 civila.

1969. - Džejms Erl Rej proglašen je krivim zbog ubistva amerièkog borca za ljudska prava Martina Lutera Kinga i osuðen na 99 godina zatvora.

1982. - Jugoslavija je osvojila prvo mesto u evropskoj stonoteniskoj superligi.

Dogodilo se na današnji dan - 11. mart
1302. - Dan venèanja Romea i Julije po Šekspiru.

1702. - Objavljene su prve engleske dnevne novine - Daily Courant.

1861. - U Montgomeriju (Alabama) su delegati Južne Karoline, Misisipija, Floride, Alabame, Džordžije, Luzijane i Teksasa usvojili Ustav Konfederacije. Ovaj Ustav je dosta podseæao na Ustav SAD-a, ali je štitio ustanovu ropstva.

1887. - U Nišu su Stevan Sremac, Milorad Petroviæ, Ðoka Protiæ, Spiro Kalik i Stevan Nikšiæ - Lala osnovali prvo pozorište pod imenom "Sinðeliæ". Posle Drugog svetskog rata, naziv mu je promenjen u Narodno pozorište.

1915. - U Èikagu je završen prvi jugoslovenski narodni sabor, na kojem je 468 delegata iz SAD-a i Kanade podržalo ujedinjenje svih jugoslovenskih naroda u zajednièku državu Jugoslaviju. Iseljenici su u rezoluciji istakli da jedini spas vide "u kidanju svake veze sa Austrougarskom" i formiranju jedinstvene države svih Jugoslovena.

1918. - Moskva postaje glavni grad revolucionarne Rusije.

1974. - Umro je srpski pravnik Milan Bartoš, jedan od najistaknutijih jugoslovenskih struènjaka za meðunarodno javno pravo, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, sekretar Srpske akademije nauka i umetnosti. Bio je državni savetnik i èlan mnogih delegacija Jugoslavije na zasedanjima UN. Dela: "Stvarno pravo", "Osnove privatnog prava", "Meðunarodno javno pravo".

1990. - Litvanija je prva sovjetska republika koja je proglasila svoju nezavisnost. Sovjetska vlada je na to odgovorila najpre uvoðenjem ekonomskog embarga protiv ove baltièke republike, a kasnije slanjem vojnih trupa.

1991. - U Beogradu su dva dana posle krvavih nereda izbile studentske demonstracije, kojima su se pridružili i srednjoškolci. Tokom "plišane revolucije" do 14. marta demonstracije su podržali lideri opozicije i mnoge ugledne liènosti javnog i kulturnog života Beograda i Srbije, a okupljenima kraj Terazijske èesme u centru grada obratio se i patrijarh srpski gospodin Pavle. Studenti su tražili oslobaðanje svih uhapšenih u demonstracijama 9. marta, krivièno gonjenje vinovnika krvoproliæa, ostavke ministra unutrašnjih poslova Radmila Bogdanoviæa i urednika TV Beograd koje su ubrzo usledile.

1991. - Monika Seleš je pobedivši Štefi Graf dospela na prvo mesto liste najboljih deset teniserki sveta, èime je okonèala 186-nedeljno prvo mesto Štefi Graf.

1997. - Pola Makartnija je engleska kraljica Elizabeta II proglasila vitezom, tako da je postao ser Pol.

Dogodilo se na današnji dan - 12. mart

1365. - Osnovan je Beèki univerzitet.

1737. - Mošti Galileja prenesene su u crkvu Santa Kroèe u Firenci, Italija.

1755. - U Americi je instalirana prva parna mašina - za ispumpavanje vode iz izvora.

1856. - Roðen je srpski vojvoda Stepan - Stepa Stepanoviæ, jedan od najistaknutijih vojskovoða u dva balkanska i Prvom svetskom ratu. U Cerskoj bici u avgustu 1914. Druga armija je pod njegovom komandom razbila austrougarske trupe, za šta je dobio èin vojvode, a na Solunskom frontu u septembru 1918. Druga armija je, napadajuæi na glavnom pravcu, u sadejstvu s Prvom armijom, probila neprijateljsku odbranu, potom izbila na bugarsku granicu i prinudila Bugarsku na kapitulaciju. Posle završene Artiljerijske škole u Beogradu, u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. iskazao je veliku liènu hrabrost i umešnost u komandovanju. Uèestvovao je i u srpsko-bugarskom ratu 1885, a nekoliko godina kasnije postao je profesor istorije na Vojnoj akademiji u Beogradu i pomoænik naèelnika Glavnog generalštaba. U generalski èin unapreðen je 1907. i postavljen je za komandanta Šumadijske divizije, 1908. je postao ministar vojske, zatim komandant Drinske, pa Moravske divizije i od 1911. do 1912. ponovo ministar vojske. U Prvom balkanskom ratu komandovao je Drugom armijom u Kumanovskoj bici, posle èega je krajem 1912. i poèetkom 1913. uèestvovao u opsadi i zauzimanju Jedrena. U Drugom balkanskom ratu uspešno je s Drugom armijom odbranio pravac dolinom Nišave prema Pirotu. Na poèetku Prvog svetskog rata je, zamenjujuæi naèelnika štaba Vrhovne komande vojvodu Radomira Putnika, uspešno sproveo mobilizaciju i koncentraciju srpske vojske, a posle Cerske bitke, u septembru 1914, njegova Druga armija je upornom odbranom osujetila austrougarsku Petu armiju da forsira Drinu. Potom su u Kolubarskoj bici u drugoj polovini novembra 1914. snage pod njegovom komandom vodile teške borbe na podruèju Lazarevca i spreèile austougarske trupe da s juga obuhvate srpsku vojsku i potom u decembarskoj kontraofanzivi uèestvovale u izbacivanju austrougarske vojske iz Srbije. Prilikom povlaèenja srpske vojske krajem 1915. i poèetkom 1916, uspeo je da s Drugom armijom, u sadejstvu s Timoèkom vojskom, uspori napredovanje bugarske Prve armije.

1868. - S pravopisa Vuka Karadžiæa skinuta je zabrana. Rešenje o tome potpisao je, na osnovu odluke kneza Mihaila Obrenoviæa, ministar prosvete Dimitrije Crnobarac, beèki i pariski doktor nauka. Konaènu pobedu svog pravopisa Karadžiæ nije doživeo.

1880. - Roðen je srpski pisac Vladislav Petkoviæ Dis, jedan od najtalentovanijih pesnika srpske književnosti. Posle završene gimnazije, bio je uèitelj u selu Prliti, potom carinski èinovnik u Beogradu, ali je najmanje bio sklon èinovnièkom redu - živeo je boemskim životom. S piscem Simom Panduroviæem, jednim od osnivaèa srpske moderne, ureðivao je èasopis "Književna nedelja". Prvi svetski rat ga je odveo u tuðinu, a utopio se u moru kraj grèkog ostrva Krf 1917, kad je nemaèka podmornica torpedovala brod kojim se iz Francuske vraæao u otadžbinu. Lirika mu je autentièna, veoma senzibilna i fluidna, muzikalna u ritmu i emocijama, okrenuta unutrašnjem životu, maštanju i halucinacijama. Njegov pesimizam iskazuje viziju smrti, zlosutnosti i dubok lièni bol. Dela: zbirke pesama "Utopljene duše", "Mi èekamo cara".

1935. - Umro je srpski fizièar, elektrotehnièar i pronalazaè Mihailo Pupin, nauènik svetskog glasa. Iz rodnog Idvora u Banatu 1874. je, posle školovanja u Panèevu i Pragu, otišao u SAD, gde je završio Kolumbija univerzitet u Njujorku, na kojem je potom bio profesor teorijske fizike i 40 godina predsednik Instituta radio-inženjera. Elektrièni rezonator koji preko istog provodnika omoguæuje istovremeni prenos vesti na razlièitim talasnim dužinama bio je prvi od njegovih mnogobrojnih pronalazaka. Najveæim otkriæem - samoindukcionim kalemovima ("Pupinovi kalemovi") - omoguæio je prenos telefonskih razgovora na veliku daljinu. Takoðe, otkrio je sekundarne radijacije rendgenskih zraka, elektromagnetske detektore, napisao je univerzitetski udžbenik termodinamike. Za nauèni rad odlikovan je 1920. Edisonovom medaljom, a za knjigu o svom životu "Immigrant to Inventor", kod nas prevedenu pod naslovom "Od pašnjaka do nauèenjaka", dobio je 1924. Pulicerovu nagradu. Njegovo ime nose fizièke laboratorije Kolumbija univerziteta.

1938. - Nemaèka je izvršila aneksiju Austrije.

1964. - Umro je srpski slikar Jovan Bijeliæ, èlan Srpske akademije nauka, jedan od najznaèajnijih jugoslovenskih likovnih stvaralaca izmeðu dva svetska rata. Studirao je u Sarajevu, Krakovu, Parizu i Pragu. Postao je 1919. scenograf (potom i šef slikarske radionice) Narodnog pozorišta u Beogradu, gde je živeo do smrti. Slikao je portrete, pejzaže, mrtvu prirodu i kompozicije. Prošao je nekoliko faza u kojima je izražen uticaj kubizma u skulpturskoj koncepciji èvrsto modelovane forme i škrtosti palete, a potom je, pod uticajem fovizma, stvarao koloritna dela izuzetne soènosti i èulne ekspresije. U poslednjoj fazi rastvarao je predmete uznemirenim potezima boje. Imao je privatnu školu, iz koje je izašao niz slikara. Dela: "Portret devojke", "Kupaèica", "Jajce", "Kæi umetnikova", "Dvorište", "Ženski akt", "Sarajevo", "Portret starice".

1970. - SAD su snizile starosnu granicu glasaèa - sa 21 na 18 godina.

2000. - Umro je srpski trener Aleksandar Nikoliæ, tvorac superiorne jugoslovenske škole košarke, najznaèajniji struènjak evropske košarke u 20. veku. Košarku je poèeo da igra 1946. i nastupao je za više ekipa ukljuèujuæi "Crvenu zvezdu" i "Partizan". Za jugoslovenski nacionalni tim odigrao je 11 utakmica, a 1951. je postao trener reprezentacije Jugoslavije, kojoj je doneo prve medalje 1961. na evropskom i 1963. na svetskom prvenstvu, kao i tutule prvaka Evrope 1977. i sveta 1978. Kao trener "OKK Beograda", osvojio je prvenstvo i Kup Jugoslavije, s "Crvenom zvezdom" Kup Jugoslavije i Kup pobednika kupova, a sa "Injisom" iz Varezea sve što se moglo osvojiti - tri titule prvaka Italije, tri kupa te zemlje, tri Kupa evropskih šampiona i dva Interkontinentalna kupa. U košarkaškim krugovima najèešæe su ga nazivali Profesor, a bio je uèitelj i plejade srpskih trenera, èije su ekipe praktièno monopolizovale evropske klupske titule. Zbog ogromnih zasluga za košarku, 1998. je uvršten u èuvenu "Kuæu slavnih" u amerièkom gradu Springfild, kolevci košarkaške igre.

2003. - Na predsednika Vlade Republike Srbije, dr Zorana Ðinðiæa, izvršen je atentat ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu. Dr Zoran Ðinðiæ je podlegao ranama u 13:30 u Urgentnom centru Klinièkog centra Srbije. Na predlog Vlade Srbije, vršilac dužnosti predsednika Srbije, Nataša Miæiæ, uvela je vanredno stanje u zemlji

Dogodilo se na današnji dan - 13. mart

1639. - Amerièki univerzitet u Masaèusetsu, osnovan 1636. godine, nazvan je Harvard, u èast njegovog prvog dobroèinitelja, sveštenika Džona Harvarda, koji je 1638. godine umro.

1733. - Roðen je Džozef Prisli, engleski materijalistièki filozof, fizièar i hemièar. Otkrio je kiseonik, amonijak, hlorovodinik, sumpornu kiselinu, azot-oksid i ugljenodioksid. Kao psiholog, bio je jedan od osnivaèa asocijalne psihologije.

1781. - Engleski astronom nemaèkog porekla, Vilijam Heršel, neoèekivano je otkrio planetu Uran, sedmu po udaljenosti od Sunca. Heršelovo otkriæe bilo je prvo otkriæe uèinjeno uz pomoæ teleskopa, koji je Heršelu omoguæio da prepozna Uran kao planetu, a ne kao zvezdu, kao što su mislili njegovi prethodnici. Ovo otkriæe Heršelu je najpre donelo èlanstvo, a potom i predsednièki položaj u Londonskom kraljevskom društvu.

1852. - Debi crtanog junaka Ujka Sema.

1871. - Roðen je srpski general i vojni pisac Živko Pavloviæ, èlan Srpske kraljevske akademije, uèesnik oba balkanska rata i Prvog svetskog rata. U Prvom balkanskom ratu bio je naèelnik štaba Primorskog kora, koji je opsedao Skadar, a u Drugom naèelnik Operativnog odeljenja srpske Vrhovne komande. U Prvom svetskom ratu bio je jedan od najbližih saradnika vojvode Radomira Putnika, a kao pomoænik naèelnika štaba Vrhovne komande rukovodio je povlaèenjem srpske vojske kroz Crnu Goru i Albaniju. Na Solunskom frontu 1916. i 1917. komandovao je Šumadijskom divizijom. Penzionisan je 1923. zbog neslaganja s kraljem Aleksandrom I Karaðorðeviæem. Dela: vojne studije "Bitka na Jadru avgusta 1913. godine", "Opsada Skadra 1912-1913.", "Bitka na Kolubari" (dva toma), "Beogradska operacija".

1881. - Ruski car Aleksandar II (1855-1881) ubijen je u Petrogradu u atentatu koji su izveli èlanovi tajnog udruženja "Narodna volja".

1895. - U Njujorku je izgorela laboratorija srpskog pronalazaèa Nikole Tesle i tako je nestala ogromna nauèna baština koju je on godinama stvarao.

1903. - Roðen je srpski geolog Kosta Petkoviæ, profesor Univerziteta u Beogradu, èlan Srpske akademije nauka i umetnosti, upravnik Geološkog zavoda i Geološkog instituta, urednik "Geoloških anala Balkanskog poluostrva", "Zbornika" i "Glasnika Geološkog instituta SANU". Objavio je više od 200 nauènih radova i izradio prvu geološku kartu Jugoslavije po internacionalnoj normi. Dela: "Geološki sastav i tektonski sklop Suve planine", "Geološki sastav i tektonski sklop Majdanpeka", "Geologija okoline Dubrovnika", "Geološka graða Jugoslavije i njen uticaj na obrazovanje rudnih ležišta, reljefa i razvoj privrede", "Mezozoik Jugoslavije I-IV", "Trusna katastrofa u Skoplju 26. jula 1963. I-III", "Studija seizmo-tektonske karakteristike teritorije Crne Gore".

1950. - Dženeral Motors objavio je rekordnu zaradu - 656.434.232 $.

1961. - Pablo Pikaso (79) oženio se svojim modelom Žaklinom Rok (37).

1974. - Otvoren je aerodrom Šarl de Gol u blizini Pariza.

1975. - Umro je srpski pisac Ivo Andriæ, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1961, èlan Srpske akademije nauka i umetnosti. Studirao je književnost i istoriju u Zagrebu, Beèu, Krakovu i Gracu, doktorirao istoriju u Gracu 1924. delom "Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine". U Prvom svetskom ratu je hapšen i interniran, izmeðu dva svetska rata bio je ambasador Jugoslavije u Berlinu, a posle Drugog svetskog rata živeo je u Beogradu. Njegova rana dela su poetièki spis "Ex ponto", "Nemiri" i "Lirika". Pripovedaè snažne imaginacije i izuzetan poznavalac istorije Bosne, odlikovao se vanrednom èistotom jezika i brušenim stilom, prefinjenim psihološkim analizama, dubokim poniranjem u suštinske probleme egzistencije i umeæem da sugestivnom magijom reèi doèara ljudsku i društvenu panoramu minulih vekova. Koristeæi narodna predanja, legende, istorijsku faktografiju, bogatstvo mašte i oseæanja sveta, podigao je monumentalnu književnu graðevinu, posebno romanima "Na Drini æuprija", "Travnièka hronika", "Gospoðica", "Prokleta avlija", "Omer-paša Latas" (nedovršen). Ostala dela: zbirke pripovedaka "Nemirna godina", "Žeð", "Jelena, žena koje nema", "Znakovi", "Deca", "Kuæa na osami", putopisi i skice "Staze, lica, predeli", meditativna proza "Znakovi pored puta", "Eseji, kritike, èlanci I i II", "Sveske".

1993. - Umro je srpski slikar i istorièar umetnosti Pavle Vasiæ, profesor Filozofskog fakulteta i Univerziteta umetnosti u Beogradu. Slikarstvo je uèio u Umetnièkoj školi u Beogradu, privatnoj školi Jovana Bijeliæa i u Parizu. Dela: "Uvod u likovne umetnosti", "Doba baroka", "Anastas Jovanoviæ", "Dimitrije Avramoviæ", "Uroš Kneževiæ", "Nošnja naroda Jugoslavije kroz istoriju", "Uniforme srpske vojske 1808-1918.", "Primenjena umetnost kod Srba", "Umetnièki život I i II".

1999. - U eksplozijama koje su šiptarski teroristi izazvali u centru Podujeva i na pijaci u Kosovskoj Mitrovici poginulo je šestoro i ranjeno više od 50 ljudi, a u napadima teroristièke Oslobodilaèke vojske Kosova kod Vuèitrna ubijena su dva pripadnika Vojske Jugoslavije.

Dogodilo se na današnji dan - 14. mart

1776. - Roðena je srpska književnica Eustahija Arsiæ, "prva slavjanoserbska spisateljica". Od najranijeg obrazovanja u rodnom Iloku vaspitavana je u duhu prosveæenosti, što je uoèljivo u njenom delu kroz koje provejava kosmopolitski duh 18. veka. Interesovala se za prirodne nauke i bila je pobornica modernog vaspitanja žena. Napisala je dve pouène knjige u kojima se prepliæu stihovi i proza: "Sovjet maternij oboega pola junosti serbskoj i valahijskoj" i "Poleznaja razmišlenija o èetireh godištnih vremeneh".

1791. - U Beèu je izašao prvi broj "Serbskih novina". Štampao ih je grèki patriota Markides Puljo, saradnik grèkog pesnika i revolucionara Rige od Fere. List je izlazio utorkom i petkom do kraja 1792.

1855. - Telegrafska žica prešla je preko Save u Beograd i puštena je u rad.

1879. - Roðen je Albert Ajnštajn, slavni fizièar-teoretièar. Roðen je u Ulmu kao nemaèki Jevrejin. Školovanje je zapoèeo u Minhenu, a u svojoj 15. godini otišao je u Švajcarsku, gde je studirao matematiku i fiziku. Tamo se oženio matematièarkom Milevom Mariæ iz Novog Sada. Nauène radove poèeo je da objavljuje u 21. godini. Objavio je nekoliko stotina radova, kao i stotine raznih èlanaka iz politike, filozofije i opšte publicistike. Godine 1905. objavio je specijalnu, a 1916. opštu teoriju relativosti, a potom objasnio zakon foto-elektriènog efekta pomoæu kvantne teorije, za šta je 1921. dobio Nobelovu nagradu. Razvio je teoriju fizièkog polja tražeæi vezu izmeðu gravitacionog i elektromagnetnog polja. Glavna dela: "Evolucija fizike", "Elektrodinamika tela u kretanju", "O specijalnoj i opštoj teoriji relativnosti", "Moja slika sveta"...

1903. - Umro je srpski pisac i diplomata Matija Ban, èlan Srpske kraljevske akademije, profesor beogradskog Liceja i šef presbiroa u vreme kneza Aleksandra Karaðorðeviæa. Dela: drame "Smrt Uroša V", "Kralj Vukašin".

1908. - Roðen je srpski politièar i publicista cincarskog porekla Koèa Popoviæ, uèesnik graðanskog rata u Španiji, jedan od organizatora ustanka u Srbiji u Drugom svetskom ratu. Studije filozofije završio je na Sorboni u Parizu. Bio je na istaknutim vojnim položajima u Narodnooslobodilaèkom ratu, od komandanta Prve proleterske brigade do naèelnika Generalštaba JNA. Od 1953. do 1964. bio je šef jugoslovenske diplomatije, a od septembra 1966. do aprila 1967, posle pada Aleksandra Rankoviæa, potpredsednik SFRJ. Posle obraèuna Josipa Broza s tzv. liberalima u Srbiji, 1972. je odstranjen iz politièkog života.

1914. - Carigradskim mirom Srbije i Turske dopunjen je Londonski sporazum kojim je okonèan Prvi balkanski rat. Srbija i Turska su uspostavile odnose, rešena su pitanja vraæanja zarobljenika, državljanstva stanovnika ustupljenih oblasti, status muslimana.

1923. - Voren Dži Harding je prvi amerièki predsednik koji je poèeo da dobija poreske izveštaje i plaæa porez.

1932. - Roðen je srpski pisac, novinar i filmski radnik Miroslav Antiæ, izuzetan lirièar i inventivan deèji pesnik, koji je u pesme uneo kolorit jezika banaæanskih seljaka. Za 35 godina stvaralaštva objavio je više od 30 knjiga, a radio je i na filmovima "Sveti pesak", "Doruèak s ðavolom". Dela: zbirke pesama "Isprièano za proleæa", "Plavo nebo", "Roždestvo tvoje", "Psovke nežnosti", "Garavi sokak", "Koncert za 1001 bubanj", "Kikinda", pesme za decu "Plavi èuperak", "Poslednja bajka", "Nasmejani svet", "Šašava knjiga", "Prva ljubav", "Svašta umem", radio drame "Otužni marš", "Poveèerje".

1950. - Poèeo je program FBI-ja "10 najtraženijih".

1964. - Džek Rubi proglašen je krivim za ubistvo Harija Li Osvalda (ubice predsednika Kenedija) i osuðen na smrt. Bila je to prva presuda u amerièkoj istoriji koja je izreèena u direktnom televizijskom prenosu.

1986. - Umro je srpski kompozitor, dirigent i muzièki kritièar Mihailo Vukdragoviæ, profesor i rektor Muzièke i potom Umetnièke akademije u Beogradu. Kompoziciju i dirigovanje studirao je u Pragu. Dela: simfonijska poema "Put u pobedu", kantate "Vezilja slobode", "Svetli grobovi", "Srbija", gudaèki kvarteti, solo pesme.

1990. - Mihail Gorbaèov postao je predsednik sovjetskog parlamenta.

1995. - Prvi put je istovremeno 13 ljudi bilo u svemiru.

Dogodilo se na današnji dan - 16. mart
1802. - Osnovana je Vojna akademija "Vest Point", prva vojna škola u SAD-u. U ovu prestižnu školu tek je 1870. godine upisan prvi crni pitomac, a žene su pravo upisa stekle tek 1976.

1827. - Izašle su prve amerièke novine koje su ureðivali crnci - Freedom's Journal.

1868. - Roðen je Maksim Gorki, ruski književnik, jedan od osnivaèa sovjetske književnosti i utemeljivaèa socijalnog realizma. U književnosti se pojavio pod romantiènim pseudonimom Jegudila Hlamida, skitnice, boema, majstora svih zanata. U romanima je slikao postanak, polet i padanje buržoaskog društva i pojavu proletarijata. Dela: "Detinjstvo", "Meðu ljudima", "Moji univerziteti", "Starica Jezergil", "Život Matveja Kožemjakina", "Na dnu", "Malograðani"...

1881. - U Beogradu je osnovana Železnièko-saobraæajna škola, koja je imala dva odeljenja sa po 50 uèenika. Po završetku dvogodišnjeg školovanja, uèenici su upuæivani na jednogodišnju praksu u Austriju ili Belgiju, gde su polagali praktiène i struène ispite. Škola je prestala da radi 1884, a obnovljena je 1922. kao Državna železnièka saobraæajna škola.

1900. - Ser Artur Evans otkrio je prastari grad Knosos na severnoj obali Krita. U njemu je cvetala prehelenska minojska kultura u periodu oko 2300-1400. godine pre nove ere. Otkopana je velièanstvena vladarska palata meðu èijim su ostacima naðene slike na zidu, zemljano posuðe i razni predmeti od kamena i metala.

1953. - Predsednik Jugoslavije Josip Broz doputovao je u Veliku Britaniju; to je bila prva poseta šefa jugoslovenske države jednoj zapadnoj zemlji posle Drugog svetskog rata.

1978. - Crvena brigada kidnapovala je bivšeg italijanskog premijera Alda Mora.

1991. - Njujorški loto isplatio je celu nagradu jednom pobedniku - 33,3 miliona dolara. Dobitna kombinacija bila je: 18, 21, 32, 33, 35, 38

Dogodilo se na današnji dan - 23. mart

1391. - Umro je kralj Tvrtko I Kotromaniæ, prvi i najmoæniji srpski i bosanski kralj, koji je u manastiru Mileševa, na grobu Svetog Save, 1377. krunisan za kralja Srbije i Bosne, èemu je 1382. dodao titulu kralja Dalmacije, Hrvatske i Primorja. U bici kod Bileæe 1388. potukao je Turke, a njegova vojska, pod vojvodom Vlatkom Vukoviæem, uèestvovala je 1389. u Kosovskoj bici protiv Turaka. Bio je rodbinski vezan s Nemanjiæima - unuk je Jelisavete, kæerke srpskog kralja Stefana Dragutina. Grb tog srpskog velmože - dva polja podeljena kosom linijom sa po tri ljiljana u svakom polju u obliku trougla i u pravoj liniji - muslimanska vlada u Sarajevu, koja je 1992. zapoèela graðanski rat protiv Srba u Bosni, uzela je, u pokušaju da nakalemi bilo kakav identitet, kao uzorak za zastavu Bosne i Hercegovine, što je tragikomièni istorijski paradoks, buduæi da je ljiljan u srednjovekovnoj evropskoj heraldici simbol Bogorodice.

1839. - Prva zabeležena upotreba izraza "OK" - "Boston's Morning Post".

1863. - Roðen je srpski geolog Svetolik Radovanoviæ, èlan Srpske kraljevske akademije, profesor Univerziteta u Beogradu, prvi ministar privrede u Srbiji. Reformisao je srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, a 1892. je s geologom Jovanom Žujoviæem osnovao Srpsko geološko društvo. Kao ministar, doneo je prva pravila rudarsko-bratinske kase za osiguranje rudara, ustanovio nedeljno-prazniène škole za šegrte i izdao prvi godišnjak rudarskog odeljenja ministarstva privrede. Dela: "Uvod u geologiju istoène Srbije", "O trusu", "Podzemne vode", "Lijas kod Rgotine", "Lijas kod Dobre", "Crnajka s naroèitim obzirom na njen Doger", "Donjolijaska fauna sa Vrške Èuke", "Kelovej kod Vrške Èuke", "Belemnites ferraginensis nov. spec. iz klauskih slojeva istoène Srbije", "O velikom šarijažu u istoènoj Srbiji".

1900. - Roðen je Erih From, nemaèki sociolog, filozof i psihoanalitièar. Pripadao je marksistièkom krugu mislilaca okupljenih oko "Èasopisa za socijalna istraživanja". Kritièki je tumaèio neke Frojdove teze i analizirao je elemente ljudskog samootuðenja. Glavna dela: "Zen budizam i psihoanaliza", "Umeæe ljubavi", "Beg od slobode", "Misija Sigmunda Frojda"...

1903. - Braæa Rajt patentirala su avion.

1903. - U demonstracijama oko 5.000 studenata, ðaka i radnika protiv apsolutistièkog režima srpskog kralja Aleksandra Obrenoviæa koje su organizovali studenti socijalisti Dimitrije Tucoviæ i Triša Kecleroviæ, u Beogradu je u sukobu s policijom poginulo pet, a ranjeno šest ljudi. Uhapšeno je više od 120 demonstranata, protiv 27 podignuta je optužnica, a Tucoviæ i Kecleroviæ morali su da emigriraju.

1910. - Roðen je Akira Kurosava, veliki japanski filmski reditelj, èija su dela otkrila svetu japanski film. Spaja tradiciju svoje zemlje sa evropskim senzibilitetom. Filmovi: "Sedam samuraja", "Krvavi presto", "Na dnu", "Idiot", "Živeti Rašomon"... Dobitnik je Oskara i visokih nagrada u Kanu i Veneciji.

1919. - Musolini je osnovao Fašistièku partiju u Italiji.

1919. - U Rusiji je oformljen Politbiro/Centralni komitet.

1929. - U Beloj kuæi instaliran je telefon.

1944. - Nikolas Alkimejd pao je iz aviona sa visine od 5.500 metara bez padobrana i - preživeo.

1953. - Umro je srpski vajar Ðorðe Jovanoviæ, èlan Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor i direktor Umetnièke škole u Beogradu. Arhitekturu je studirao na Velikoj školi u Beogradu, a vajarstvo u Beèu, Minhenu i Parizu. Izradio je biste i medalje mnogih državnika, vojskovoða, nauènika i umetnika i više javnih spomenika - Kosovskim junacima u Kruševcu, Milošu Obrenoviæu u Požarevcu, Josifu Panèiæu i vojvodi Živojinu Mišiæu u Beogradu, Branku Radièeviæu u Sremskim Karlovcima.

1956. - Sudan je stekao nezavisnost.

1983. - Preminuo je Barni Klark, pošto je 112 dana ranije postao prvi pacijent sa ugraðenim stalnim veštaèkim srcem.

1999. - Jugoslovenski predsednik Slobodan Miloševiæ odbio je zahtev da prihvati strane trupe pod voðstvom NATO-a na Kosovu i Metohiji, posle èega je specijalni izaslanik SAD-a Rièard Holbruk odmah otputovao u sedište NATO-a u Briselu. Generalni sekretar NATO-a Havijer Solana potom je aktivirao naredbu o otpoèinjanju vazdušnih udara, a vlada Jugoslavije je, zbog pretnji vojnom agresijom, proglasila stanje neposredne ratne opasnosti.

1999. - Premijer Rusije Jevgenij Primakov suspendovao je posetu SAD-u zbog pretnji vojnih udara NATO na Jugoslaviju, naredivši iznad Atlantskog okeana posadi aviona koji je leteo ka Vašingtonu da letelicu vrati u Moskvu.

Dogodilo se na današnji dan - 27. mart

1790. - Izmišljene su pertle.

1855. - Abraham Gesner patentirao je kerozin.

1891. - Roðen je Lajoš Zilahi, maðarski romansijer i dramatièar. Veæ je njegovo prvo delo, "Samrtno proleæe", pobudilo pažnju fabulom i individualnošæu stila. Roman "Ararat", napisan posle Drugog svetskog rata, kao i nastavak tog romana, "Anðeo u buri", objavljeni su na više evropskih jezika. Jedan je od maðarskih pozorišnih pisaca koji su požnjeli najveæi uspeh izvan svoje zemlje. Glavna dela: "Duša povratnica", "Sunce sija", "Drveni tornjevi", "Sibir", "General"...

1891. - Odigrala se prva meðunarodna ragbi utakmica izmeðu Škotske i Engleske.

1914. - Izvršena je prva uspešna transfuzija krvi.

1931. - Èarli Èaplin je dobio francuski nacionalni orden - Legiju èasti.

1941. - U Beogradu je, pred zoru, u oficirskom puèu svrgnut regent knez Pavle Karaðorðeviæ i na presto je doveden maloletni kralj Petar II Karaðorðeviæ. Zbaèena je i vlada Dragiše Cvetkoviæa i Vlatka Maèeka i obrazovana nova s generalom Dušanom Simoviæem na èelu. Kasnije tokom dana narod je pozdravio puè masovnim demonstracijama u Beogradu i drugim gradovima Srbije, jer je to znaèilo raskidanje sporazuma potpisanog dva dana ranije u Beèu o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Javno su spaljivane nemaèke i italijanske zastave, cepane slike Adolfa Hitlera i Benita Musolinija i izvikivane parole "Bolje rat nego pakt", "Bolje grob nego rob".

1958. - Hrušèov je postao sovjetski premijer.

1964. - Najsnažniji zemljotres u amerièkoj istoriji, jaèine 8,4 stepeni Rihterove skale, pogodio je Aljasku. Oko 125 lica je poginulo, a na hiljade je bilo povreðeno.

1992. - Poslednje jedinice Jugoslovenske narodne armije napustile su bez incidenata Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju. To je obeleženo potpisivanjem završnog dokumenta i predajom kasarne "Maršal Tito" u Skoplju.

1995. - 64. dodela Oskara. Za najbolji film proglašen je "Forest Gamp", za najboljeg glumca Tom Henks, a za najbolju glumicu Džesika Lang.

1997. - 39 èlanova jedne sekte poèinilo je masovno samoubistvo u Kaliforniji.

1999. - U atar sremskog sela Buðanovci pao je amerièki lovac bombarder "F-117 A", koji je oborila jugoslovenska protivvazdušna odbrana. Najveæe poniženje tokom 52 godine postojanja amerièkog ratnog vazduhoplovstva izazvalo je nevericu i šok u NATO, posebno u SAD, jer pre Vojske Jugoslavije niko nije uspeo da obori avion "stelt" tehnologije, simbol moæi i neuništivosti, koji se smatra nevidljivim za radare.

Dogodilo se na današnji dan - 8. april

1614. - Roðen je El Greko, španski slikar i vajar. U njegovom originalnom i duboko liènom slikarstvu uoèljivi su tragovi vizantijske tradicije i italijanske renesanse. Nepriznavanjem trodimenzionalnog prostora, izduženim proporcijama figura i dramatiènošæu kolorita odvajao se od svih slikara svog vremena. Najviše je obraðivao religiozne teme, retko portrete. Glavna dela: "Pogreb grofa Orgaza", "Duhovi", "Blagovesti", "Molitva na Maslinovoj gori"...

1849. - Roðen je srpski slikar Miloš Tenkoviæ, zaèetnik i jedan od najdarovitijih predstavnika realizma u srpskom slikarstvu. Slikarstvo je uèio u Beèu i Minhenu, a, po povratku u Beograd, sve do smrti 1890. bio je gimnazijski profesor. Radio je portrete, mrtvu prirodu i pejzaže. Dela: "Prodavaèica cveæa", "Majolika", "Autoportret", "Pejzaž s kravama", studije, akvareli, crteži.

1861. - U Sremskim Karlovcima je pod predsedništvom patrijarha Josifa Rajaèiæa održan Blagoveštenski sabor, poslednji politièki skup Srba u Ugarskoj. Na osnovu privilegija, dobijenih od Beèa, koje su smatrane meðunarodnim ugovorima, zatražena je posebna teritorija za Srbe pod nazivom Vojvodina Srpska, s vojvodom na èelu i sopstvenom administracijom, ali Ugarski sabor potom nije želeo ni da razmotri te zahteve. Održavanje Sabora odobrio je austrijski car Franc Jozef, ali je dvor u Beèu Sabor iskoristio jedino da zaplaši maðarske feudalce i umanji njihove aspiracije. Sabor je ipak znaèajan za istoriju Srba u Vojvodini i srpstva u celini, jer je izrazio ideju jedinstva srpskog naroda.

1996. - Savezna Republika Jugoslavija i Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija potpisale su sporazum o normalizaciji odnosa.

1973. - Umro je Pablo Pikaso, slikar, vajar, dekorater i keramièar. Poèeo je kao postimpresionist, zatim postao rodonaèelnik kubizma, prošao klasiènu fazu, pa se ponovo vratio kubizmu i približio apstraktnoj umetnosti. Neobièno ingeniozan, raznovrstan i plodan umetnik koji je imao veliki uticaj na svetsku likovnu umetnost.

1946. - Poslednji put se sastalo Društvo naroda, osnovano 1919. na Konferenciji mira u Versaju sa zadatkom da oèuva svetski mir.

1986. - Glumac Klint Istvud izabran za gradonaèelnika u gradiæu Karmel u Kaliforniji.

Danas je Svetski dan Roma, proglašen odlukom UN. U Londonu je tog dana 1971. poèeo Prvi svetski kongres Roma, koji je verifikovao autentièno ime pripadnika tog naroda - Rom, što na jeziku Roma znaèi èovek

Dogodilo se na današnji dan - 15. april
1784. - U Irskoj je poleteo prvi balon.

1900. - Otvorena je meðunarodna izložba u Parizu.

1912. - Titanik je potonuo u dva èasa i 27 minuta posle ponoæi, a od 2224 putnika utopilo se 1517.

1923. - Javno je prikazan prvi zvuèni film u Rialto Theater-u u Njujorku.

1923. - Insulin se stavlja na raspolaganje dijabetièarima.

1941. - Vlada Jugoslavije, s kraljem Petrom II Karaðorðeviæem, napustila je zemlju u Drugom svetskom ratu, odletevši u London s improvizovanog aerodroma u Nikšiæu.

1941. - Prvi let helikopterom u trajanju od jednog èasa u Stratfordu.

1948. - Odigrao se prvi jevrejsko-arapski vojni sukob. Arapi su bili poraženi.

1971. - Održana je 43. dodela Oskara.

1979. - U zemljotresu na Crnogorskom primorju poginulo je više od 100 ljudi, oko 600 je bilo povrðeno, a više od 80.000 ostalo je bez krova nad glavom.

1983. - Otvoren Diznilend u Tokiju.

1989. - Na fudbalskom stadionu u Šefildu u Engleskoj poginulo je 95 navijaèa.

15.aprila 1452.godine roðen je Leonardo da Vinèi,italijanski vajar,arhitekta ,slikar i nauènik.

Dogodilo se na današnji dan - 17. april

1492. - Kristofor Kolumbo potpisao je ugovor sa Španijom o putovanju u Indiju.

1521. - Martin Luter je ekskomuniciran iz katolièke crkve.

1817. - U Hartfordu u SAD-u otvorena je prva škola za gluve osobe.

1860. - Crna Gora i Otomansko carstvo su, dve godine posle teškog turskog poraza na Grahovu, potpisali protokol o razgranièenju. U granicama Crne Gore ostali su: Grahovo, deo Banjana, Nikšiæke Rudine, Župa nikšiæka, veæi deo Drobnjaka, Lipovo, deo Kuèa, Gornji Vasojeviæi i Dodoši. Tada su velike sile priznale, mada još uvek ne formalno, nezavisnost Crne Gore.

1919. - Umro je srpski pisac i publicista Svetozar Æoroviæ, koji je sa srpskim piscima Aleksom Šantiæem i Jovanom Duèiæem pokrenuo u Mostaru list "Zora", unutar kojeg je ostvario plodan pripovedaèki i urednièki rad. Bio je meðu vodeæim srpskim nacionalistima koji su se borili protiv okupatorskog austrougarskog režima u Bosni i Hercegovini. U Prvom svetskom ratu je interniran i potom mobilisan. Otpušten je usled bolesti, a ubrzo je i umro. U svojim pripovetkama, dramama i romanima opisivao je život u Hercegovini, pišuæi stilom koji se odlikuje živopisnošæu i lakoæom kazivanja. Dela: romani "Stojan Mutikaša", "Ženidba Pere Karantana", "Majèina Sultanija", zbirke pripovedaka "U èasovima odmora", "Moji poznanici", "Brðani" i drame "Zulumæar", "On", "Adam-beg", "Ajša".

1924. - Roðen je srpski vajar Jovan Kratohvil, profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu, rektor od 1971. do 1973. Autor je niza spomenika, ukljuèujuæi spomenike palim borcima na Majevici i u Zemunu, spomenik na Avali sovjetskim ratnim veteranima, poginulim u avionskom udesu, i spomen-kosturnicu u Sansepolkru u Italiji. Kao mladiæ, bio je i vrhunski sportista: pre Drugog svetskog rata prvak Jugoslavije u plivanju, a posle rata šampion države u streljaštvu i osvajaè drugog mesta na Svetskom streljaèkom prvenstvu.

1941. - Opunomoæenici Vrhovne komande bivše jugoslovenske vlade, šef diplomatije Aleksandar Cincar-Markoviæ i general Radivoje Jankoviæ, potpisali su u Drugom svetskom ratu, u zgradi èehoslovaèkog poslanstva u Beogradu, akt o kapitulaciji oružanih snaga kraljevine Jugoslavije, koji im je izdiktirao nemaèki komandant, general Maksimilijan fon Vajks. Treæi Rajh je nametnuo "bezuslovnu, potpunu i neogranièenu" kapitulaciju, vojska Jugoslavije je uglavnom odvedena u zarobljeništvo, a zemlja podeljena izmeðu Nemaèke, Italije, Maðarske i Bugarske. Jugoslovenska ratna flota pripala je Italiji, izuzev jedne podmornice, dve motorne torpiljerke, koje su umakle, i razaraèa "Zagreb", koji su uspeli da potope poruènici bojnog broda - Milan Spasiæ i Sergej Mašera.

1946. - Poslednje francuske trupe napuštaju Siriju.

1964. - Zvanièno predstavljen "Ford Mustang".

1969. - Sirhan Sirhan osuðen je za atentat na senatora Roberta F. Kenedija.

1970. - Pol Mekartni objavio je prvi solo album pod nazivom "Mekartni".

1999. - Održan je Beogradski maraton. Tradiciju meðunarodne maratonske trke u Beogradu nije prekinula ni agresija NATO-a na Jugoslaviju. U trci rekreativaca, pod sloganom "Trèi iz zadovoljstva, ne od bombi", uèestvovalo je oko 15.000 ljudi, mahom mlaðih.

19.aprila 1951.godine u Londonu je održano prvo takmièenje za mis sveta.Pobedila je mis Švedske.

19.aprila 1987.godine roðena je Marija Šarapova,ruska teniserka,trenutno najbolja teniserka na svetu.

Dogodilo se na današnji dan - 23. april


1348. - Ustanovljen je prvi engleski viteški red (Order of the Garter).

1564. - Roðen je Vilijem Šekspir, centralna figura svekolike engleske književnosti i jedan od velikana svetske književnosti. Osim u plodnom dramskom stvaralaštvu, svoj genije Šekspir je ovaplotio i u sonetnoj formi: napisao je 154 soneta izuzetne književnoumetnièke vrednosti. Širokoj èitalaèkoj publici poznat je, ipak, prvenstveno po svojim dramskim ostvarenjima: komedijama ("San letnje noæi", "Mletaèki trgovac", "Kako vam drago"...), tragedijama ("Hamlet", "Magbet", "Otelo", "Kralj Lir", "Romeo i Julija"...) i istorijskim dramama ("Rièard III", "Henri IV"...).

1616. - Umro je Migel de Servantes Saavedra, slavni španski književnik. Njegovo najpoznatije delo - "Don Kihot" - najvernije odražava pišèevu umetnièku genijalnost pripovedanja, kreiranja dijaloga, finog parodiranja i nenadmašnog, duboko ljudskog humora.

1815. - U Takovu su srpske starešine odluèile da podignu Drugi srpski ustanak, jer srpski narod nije više mogao da izdrži zulum Turaka, koji su, posle sloma Prvog srpskog ustanka 1813, ponovo zaposeli Srbiju. Za voðu ustanka izabran je Miloš Obrenoviæ. Porta je požurila da silom uguši ustanak, ali je Miloš i vojnièkim i diplomatskim akcijama uspeo da nadvlada aspiracije Otomanskog carstva. Tome je doprinela i Rusija, koja je, posle sloma Napoleona, bila u moguænosti da izvrši pritisak na Portu. Turci su pristali na primirje i obeæali Srbiji samoupravu, a potom je Miloš Srbiji postepeno izborio status autonomne kneževine, a sebi dostojanstvo naslednog kneza.

1867. - Roðen je srpski politièar i pisac Jaša Prodanoviæ, èlan Srpske akademije nauka i umetnosti. U kraljevini Srbiji bio je ministar prosvete i ministar privrede, a posle Drugog svetskog rata - potpredsednik Vlade FNRJ. Kao ministar privrede, izborio je u Skupštini 1910. usvajanje Zakona o radnjama na osnovu kojeg su stvorene radnièke i druge komore i uvedeno zaštitno radno zakonodavstvo. S Ljubom Stojanoviæem osnovao je 1921. Republikansku stranku, koju je predvodio do smrti 1948.

1913. - Glavni komandant crnogorske vojske, prestolonaslednik knez Danilo Petroviæ, i komandant turskog Skadarskog armijskog korpusa, Esad paša Toptani, potpisali su u Prvom balkanskom ratu sporazum o povlaèenju turske vojske iz Skadra i predaji ovog grada Crnogorcima. Prema sporazumu, turske trupe su istog dana napustile Skadar, u koji su ušle crnogorske jedinice, sveèano doèekane od graðanstva. Sledeæeg dana, Esad paša je saèekao na kapiji Tvrðave kneza Danila i predao mu kljuèeve Tvrðave. Po pašinom odlasku, knez Danilo je, uz zvuke vojne muzike i ispaljen 21 artiljeriski plotun, postavio crnogorsku zastavu na Skadarsku tvrðavu, ali su Crnogorci 14. maja 1913, u skladu sa odlukom velikih sila, morali da se povuku iz Skadra, koji je pripao novoformiranoj albanskoj državi.

1965. - Lansiran je prvi sovjetski satelit za komunikaciju.

1972. - Astronauti iz "Apola 16" otpoèinju istraživanje površine Meseca.

1989. - Karim Abdul Džabar odigrao je svoju poslednju utakmicu u dresu L.A. Lejkersa.

1989. - Kineski studenti u Pekingu proglašavaju bojkot nastave.

Dogodilo se na današnji dan - 27. april
- Danas je pravoslavni Vaskrs, ili Uskrs, najveæi hrišæanski praznik, ustanovljen u spomen na vaskrsenje Isusa Hrista, zapisano u Èetvorojevanðelju u Novom zavetu, gde su opisani život i uèenje Hristovo. Vaskrs je uvek prve nedelje posle punog meseca iza proleæne ravnodnevice i zato se ne praznuje istog datuma. Može pasti u periodu od 22. marta do 25. aprila prema Julijanskom (od 4. aprila do 8. maja prema Gregorijanskom kalendaru). Prethodi mu Veliki post od sedam sedmica. Vaskrs je najveæi praznik u hrišæanskoj godini, jer tada Crkva doživljava centralni dogaðaj Hristove pobede nad smræu. Kada je Isus skinut sa Krsta i položen u grob, nadgrobni spomenik je bio zapeèaæen, a spolja je bila postavljena straža. Vojnici su tu stražarili i niko nije mogao da pristupi grobu. Meðutim, u nedelju rano, pre zore, Hristos je vaskrsao iz mrtvih. U zoru su došle do groba žene mirosnice, koje su nosile mirisno ulje s namerom da njime pomažu mrtvo telo Hristovo. U tom trenutku zemlja se zatresla, jer je anðeo božji sleteo s neba, odvalio kamen s groba i seo na njega (to je onaj beli anðeo s freske u manastiru Mileševa). On je blagovestio ženama: Ne bojte se vi, jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovde, jer ustade kao što je kazao... Idite brže, pa kažite uèenicima Njegovim da je ustao iz mrtvih. I dok su žene hitale da jave apostolima radosnu vest, srete ih na putu Isus i pozdravi ih reèima: Radujte se! Uveèe, uðe Gospod kroz zakljuèana vrata u sobu gde se behu okupili Njegovi uèenici, stade na sredinu i reèe im: Mir vam. On im pokaza i ruke i noge, i rebro koje je bilo kopljem probodeno, da ne misle da je On samo duh bez tela. Svojim èudotvornim vaskrsenjem, Isus Hristos je otvorio i nama put u život veèni i bez njega vera hrišæanska ne bi imala smisla.

1521. - Uroðenici na Filipinskim ostrvima ubili su Fernanda Magelana, èuvenog portugalskog moreplovca. Magelan je 1519. godine iz Španije poveo eskpediciju od pet brodova da bi otkrio nov pomorski put za Moluèka ostrva. On je preplovio Atlantski okean, otkrio moreuz (Magelanov moreuz) na jugu Južne Amerike i prošao u Pacifik, kojem je dao naziv Tihi okean (jer ga u njemu nisu pratile bure kao u Atlantskom). Ekspedicija se završila 1522. godine, a vratio se samo jedan od pet brodova koji su je otpoèeli. Magelanova ekspedicija dokazala je da je Zemlja okrugla.

1565. - Formirana je prva španska naseobina na Filipinima.

1830. - Beograd je dobio ulièno osvetljenje - fenjere sa sveæama.

1838. - U požaru koji je zahvatio Èarlston u SAD-u uništeno je više od pola grada.

1861. - Predsednik Abraham Linkoln suspendovao je Habeas Corpus Act, Zakon donesen u 17. veku u Engleskoj kao jedna od mera za zaštitu liène slobode graðana.

1908. - Otpoèele su èetvrte moderne Olimpijske igre u Londonu.

1909. - Turski sultan Abdul Hamid II svrgnut je sa prestola.

1937. - U SAD-u je izvršena prva isplata socijalnog osiguranja.

1956. - Šampion teške kategorije, Roki Maræano, povlaèi se iz boksa bez ijednog izgubljenog meèa u karijeri.

1961. - NASA je lansirala "Explorer 11" u orbitu radi izuèavanja gama-zraka.

1989. - Kineski studenti u Pekingu preuzimaju trg Tjenamen.

1992. - Donet je Ustav Savezne Republike Jugoslavije na osnovu odluka skupština Srbije i Crne Gore.

Dogodilo se na današnji dan - 4. maj

1626. - Indijanci su prodali ostrvo Menhetn za 24$ u odeæi i dugmadi.

1715. - U Francuskim manufakturama izraðen je prvi kišobran na sklapanje.

1814. - Stara francuska dinastija Burbon vraæa se na presto.

1869. - Umro je srpski pisac i politièar Jovan Hadžiæ, poznat i kao Miloš Svetiæ, prvi predsednik Matice srpske, protivnik Vuka Karadžiæa - za razliku od Vuka, branio je etimološki pravopisni princip i negirao fonetski. Smatrao je da književni jezik valja obogatiti slavjanoserbskim jezikom. Bio je advokat, direktor gimnazije u Novom Sadu, a radio je i na izradi Graðanskog zakonika Srbije. Ureðivao je "Serbski letopis" i "Golubicu" i pokrenuo èasopis "Ogledalo serbsko". Pisao je poeziju u pseudoklasièarskom stilu i prevodio grèke i rimske pisce Homera, Horacija i Vergilija i nemaèke pisce, ukljuèujuæi Johana Volfganga Getea.

1878. - Fonograf, mašina za beleženje i reprodukciju glasa i zvuka preko ploèe, koju je godinu dana ranije otkrio Edison, predstavljena je javnosti.

1885. - Umro je srpski knez Aleksandar Karaðorðeviæ, sin voðe Prvog srpskog ustanka Karaðorða; u vreme vladavine kneza Aleksandra Karaðorðeviæa donet je Graðanski zakonik i reformisano je sudstvo, a Srbiji su 1856. na Pariskom kongresu date garantije velikih sila i objavljeno je "Naèertanije" Ilije Garašanina (spoljnopolitièki program). Posle svrgavanja kneza Mihaila Obrenoviæa, na presto su kneza Aleksandra Karaðorðeviæa 1842. doveli ustavobranitelji. Zbog suprotstavljanja njihovom Savetu i vezivanja za Austriju, kajmakamska struja ustavobranitelja zbacila ga je 1858. na Svetoandrejskoj skupštini i vratila na presto kneza Miloša Obrenoviæa.

1891. - U Beogradu je osnovana Železnièka zadruga, i to radi kreditiranja osoblja Srpskih državnih železnica; Zadruga se održala i dosad, uprkos nizu ratova i promena sistema.

1924. - Otvorene su osme moderne Olimpijske igre u Parizu.

1932. - Al Kapone je osuðen za utaju poreza i poslat u zatvor u Atlanti.

1953. - Ernest Hemingvej dobio je Pulicerovu nagradu za roman "Starac i more".

1957. - U Amsterdamu je osnovana fondacija Ane Frank.

1959. - Održana je prva dodela Gremi nagrada. Dobitnici su bili Perry Como i Ella Fitzgerald.

1979. - Margaret Taèer je postala prva žena premijer Velike Britanije.

1980. - Umro je doživotni predsednik SFRJ i Saveza komunista Jugoslavije Josip Broz (Tito), koji je neogranièenom liènom vlašæu upravljao Jugoslavijom 35 godina. Roðen u Kumrovcu 1892. godine, kao austrougarski feldvebel (kaplar) uèestvovao je u Prvom svetskom ratu, a 1915. je zarobljen na Istoènom frontu. Èlan Komunistièke partije Jugoslavije postao je 1920, a 1937. njen generalni sekretar, i to voljom sovjetskog boljševièkog diktatora Josifa Staljina. Kao voða KPJ, vodio je u Drugom svetskom ratu ustanak protiv Nemaca od 1941, a 1943. je uspeo da izoluje rivalski èetnièki pokret kojem su saveznici uskratili podršku. Odoleo je snažnom Staljinovom pritisku 1948, èime je zadivio svet, ali se pri tom obraèunao s pristalicama Moskve tipièno staljinistièkim metodama. Jedan je od osnivaèa i istaknutih lidera pokreta nesvrstanih. Proglašen je Ustavom iz 1974. za doživotnog predsednika i iste godine za šefa SKJ bez ogranièenja mandata.

Dogodilo se na današnji dan - 7. maj

1429. - Francuzi pod voðstvom Jovanke Orleanke prekidaju englesku opsadu Orleana.

1711. - Roðen je srpski matematièar, fizièar, astronom, filozof, pesnik i univerzitetski profesor Josip Ruðer Boškoviæ, jedan od najveæih umova nauke svog vremena. Nasuprot Isaku Njutnu, verovao je da su vreme i prostor relativni, zbog èega se smatra preteèom Alberta Ajnštajna. Bio je osnivaè i direktor Brerske astronomske opservatorije kod Milana i direktor Optièkog instituta francuske mornarice. Postavio je dve geometrijske metode za odreðivanje elemenata rotacije Sunca, geometrijsku metodu odreðivanja putanje kometa, jedinstveni zakon sile; pretpostavio je, takoðe, da tela ne samo da se privlaèe nego se i odbijaju na malim rastojanjima, sve formule sferne trigonometrije sveo je na èetiri osnovne, izraèunao je dimenzije i spljoštenost Zemlje na osnovu merenja meridijana, rešio je problem okaca u saæu. Objavio je niz rasprava na latinskom, italijanskom i francuskom. Dela: "Theoria philosophiae naturalis redacta ad unicam legem virium in natura existentium", "Opera partientia ad opticam et astronomiam", "Elementorum universae matheseos", "O morskoj plimi", "O zakonu sila u prirodi", "O svetlu", "Teorija konusnih preseka", "Elementi matematike".

1824. - U Beèu je premijerno izvedena Betovenova Deveta simfonija.

1832. - Grèka postaje nezavisna država.

1866. - Nemaèki premijer Oto fon Bizmark ozbiljno je ranjen prilikom pokušaja atentata.

1892. - Roðen je Josip Broz Tito.

1892. - Roðen je srpski pisac Milutin Bojiæ, autor poeme "Plava grobnica", koja peva o masovnom sahranjivanju srpskih vojnika u more, trajnog poetskog spomenika tragediji srpske vojske u Prvom svetskom ratu posle povlaèenja preko Albanije. Studirao je filozofiju i pedagogiju u Beogradu. Uèestvovao je u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Posle povlaèenja preko Albanije, radio je kao državni službenik na Krfu i u Solunu. Umro je od tuberkuloze u 25. godini i sahranjen je na solunskom groblju Zejtilnik. Dela: èetiri knjige pesama i više drama, ukljuèujuæi "Kraljevu jesen" i "Uroševu ženidbu".

1893. - Povodom 400-godišnjice osnivanja Obodske štamparije, Književno-umetnièka zajednica je pod predsedništvom Milana Miliæeviæa priredila prvu izložbu srpskih knjiga u Beogradu.

1912. - Na Kolumbijskom univerzitetu ustanovljena je Pulicerova nagrada u èast Jozefa Pulicera, amerièkog novinara i osnivaèa senzacionalistièke štampe. Nagrada se dodeljuje za dela iz oblasti amerièke istorije, poezije, drame, muzike i novinarstva. Nagrade se dele svake godine, a ogranièene su na amerièke državljane.

1928. - U Engleskoj je smanjena starosna granica za žene u vezi sa pravom glasa sa 30 na 21 godinu.

1934. - Na Filipinima je pronaðen najveæi biser na svetu, težak 6,4 kilograma.

1945. - Osloboðen je koncentracioni logor Mathauzen.

1951. - Meðunarodni Olimpijski komitet odobrio je uèešæe Rusiji na Olimpijskim igrama 1952.

1960. - Leonid Brežnjev postaje predsednik Sovjetskog Saveza.

1972. - L.A. Lejkersi su osvojili 26-ti NBA šampionat, porazivši Njujork Nikse sa 4:1.

1982. - IBM je izbacio PC-DOS version 1.1.

14.05.2007. - Osnovan i objavljen sajt Vojka Foruma!!!

Dogodilo se na današnji dan - 15. maj

1567. - Marija Stjuart, škotska kraljica (1560-1567), udala se za Botvela, ubicu svog drugog muža.

1610. - Francuski parlament naimenuje Luja XIII za novog kralja. On je vladao do 1643, a kasnije je, uz pomoæ kardinala Rišeljea, zaveo apsolutizam u Francuskoj, ugušio ustanak hugenota i stupio u tridesetogodišnji rat.

1618. - Johan Kepler otkrio je zakon o harmoniji, koji æe biti objavljen u delu "Harmonices mundi" 1619, gde je izložen i Keplerov treæi zakon o planetarnom kretanju.

1672. - U Masaèusetsu je donet prvi copyright zakon (Zakon o autorskom pravu).

1800. - Engleski kralj Džordž III preživeo je i drugi pokušaj atentata.

1859. - Roðen je Pjer Kiri, francuski fizièar i hemièar. On je sa svojom ženom Marijom 1898. godine otkrio radioaktivne elemente polonijum i radijum i dokazao da radioaktivnost uglavnom ne zavisi od spoljašnjih uslova. Godine 1903. Marija i Pjer Kiri dobili su Nobelovu nagradu za hemiju.

1914. - Umro je srpski književni kritièar i istorièar književnosti Jovan Skerliæ, profesor Beogradskog univerziteta, èlan Srpske kraljevske akademije, najuticajniji kritièar svog vremena. Diplomirao je na Velikoj školi u Beogradu i doktorirao u Lozani. Presudno je uticao na srpsku literaturu, boreæi se za realizam i verodostojnost književnog dela. Prve radove objavio je u satiriènim i socijalistièkim listovima, a zatim se visprenom kritikom - èesto beskompromisnom i presuditeljskom - najèešæe oglašavao u "Srpskom književnom glasniku", koji je od 1905. do 1907. ureðivao s Pavlom Popoviæem, a potom do smrti sam. Dela: rasprave i studije "Pogled na današnju francusku književnost", "Uništenje estetike i demokratizacija umetnosti", "Francuski romantièari i srpska narodna poezija", "Srpska književnost u XVIII veku", "Omladina i njena književnost", "Istorija nove srpske književnosti", "Jakov Ignjatoviæ", kraæe studije, kritike i prikazi sakupljeni u devet knjiga pod naslovom "Pisci i knjige".

1926. - Umro je poslednji turski sultan, Mohammed VI Vahideddin, koji je vladao od 1918. do 1922. godine.

1928. - Prvi put se pojavio u javnosti Diznijev crtani junak Miki Maus.

1930. - Ellen Church je prva stjuardesa koja je letela avionom.

1933. - Prvi put je u amerièkom Senatu uveden sistem ozuvuèenja.

1945. - Jugoslavija je definitovno osloboðena od okupatora i jedinice Jugoslovenske armije slomile su i poslednji organizovani otpor neprijateljskih snaga u Drugom svetskom ratu. One su nemaèkim trupama presekle odstupnicu, zarobile komandanta grupe armija E, general-pukovnika Aleksandera Lera (Alexander Loehr) - koji je u aprilu 1941. rukovodio bombardovanjem Beograda - i prinudile nemaèke trupe na predaju. U èetvorogodišnjem ratu, prema zvaniènim podacima jugoslovenskih vlasti, poginulo je milion i 706.000 Jugoslovena, a zemlja je porušena i opustošena.

1948. - Egipat, Liban, Sirija, Egipat u Saudijska Arabija udruženim snagama napadaju Izrael.

1957. - Velika Britanija je nad Božiænim ostrvima izvela probu svoje prve atomske bombe.

1966. - Otpoèela je izgradnja hidroenergetskog i plovidbenog sistema "Ðerdap" na Dunavu.

1970. - Izašao je poslednji album Bitlsa "Let It Be" u SAD-u.

1970. - Južna Afrika je iskljuèena iz Olimpijskih igara.

1988. - Sovjetski Savez je otpoèeo sa povlaèenjem svojih trupa iz Avganistana.

1940 prodate prve najlon carape