Dogodilo se na danasnji dan...

1994. rodjen NIkola

stvarno nisam znala gde da mu cestitam rodjendan...
НИКОЛА СРЕЋАН РОЂЕНДАН

hvala mnogo "od srca srcu"

Dogodilo se na današnji dan - 29. maj

1453. - Turci su osvojili Carigrad; taj dogaðaj ujedno je oznaèio kraj Vizantijskog carstva.

1500. - Poginuo je portugalski moreplovac Bartolomej Dijaz, kada je njegov brod u blizini Rta dobre nade na krajnjem jugu Afrike potonuo usled jake bure.

1630. - Roðen je engleski kralj Èarls II Stjuart (1660-1685). Stupio je na presto posle ukidanja Kromvelove republike, ali pod obavezom da poštuje prava parlamenta i liènu slobodu graðana. Ipak, pokazivao je apsolutistièke težnje, zbog èega ga je parlament primorao da 1679 potpiše Habeaus Corpus Act.

1839. - Uspostavljeni su diplomatski odnosi izmeðu Srbije i Velike Britanije.

1874. - Sadašnji ustav Švajcarske stupa na snagu.

1875. - Roðen je srpski pisac Svetozar Æoroviæ, koji je u Mostaru 1896. s Aleksom Šantiæem i Jovanom Duèiæem pokrenuo list "Zora", u kojem je ostvario plodan pripovedaèki i urednièki rad. Bio je meðu vodeæim srpskim nacionalistima koji su predvodili akcije protiv okupatorskog austrougarskog režima u Bosni i Hercegovini. U Prvom svetskom ratu je interniran i potom mobilisan. Otpušten je pošto je oboleo i 1919. je umro. U svojim pripovetkama, dramama i romanima opisivao je život u Hercegovini, pišuæi neposredno, stilom koji se odlikuje živopisnošæu i lakoæom kazivanja. Dela: romani "Stojan Mutikaša", "Ženidba Pere Karantana", "Majèina Sultanija", zbirke pripovedaka "U èasovima odmora", "Moji poznanici", "Brðani", drame "Zulumæar", "On", "Adam-beg", "Ajša".

1879. - Roðen je srpski pisac Kosta Abraševiæ, radnièki pesnik koji je, buduæi pripadnik srpske socijaldemokratije, i poeziju shvatao kao sredstvo za postizanje socijaldemokratskih ciljeva. Njegovi umetnièki neuoblièeni stihovi - što u prvom redu valja pripisati èinjenici da je stvarao izuzetno mlad (umro je u 19. godini) - prožeti su ljubavlju prema trudbenicima. Ime Abraševiæ nose mnoga kulturno-umetnièka društva u Srbiji. Pesme: "Zviždi vetre", "Svet je nama otadžbina", "Bratstvo", "Crvena".

1916. - SAD su izvršile invaziju na Dominikansku Republiku. Tamo su pripadnici amerièkih snaga ostali do 1924. godine.

1917. - Roðen je najmlaði amerièki predsednik, Džon Fidžerald Kenedi. Za predsednika SAD-a izabran je 1960, a veæ je 1963. poginuo u atentatu u Dalasu.

1919. - Charles Strite patentirao je svoj pronalazak - toster.

1928. - Fric fon Opel dostiže brzinu od 200km/h u ekperimentalnom raketnom automobilu.

1943. - Na Sutjesci se u Drugom svetskom ratu deo partizanskih jedinica i Vrhovni štab Narodnooslobodilaèke vojske Jugoslavije probio iz obruèa 130.000 nemaèkih, italijanskih, bugarskih i hrvatskih vojnika, koji su u Petoj neprijateljskoj ofanzivi (nemaèki naziv "Operacija Švarc") pokušali da unište glavninu partizanskih snaga.

1959. - Šarl de Gol je formirao Francusku vladu.

1985. - U Briselu je na fudbalskom stadionu "Heysel", u sukobu engleskih i italijanskih navijaèa, 39 lica izgubilo život, a preko 500 je bilo povreðeno. Nakon ovog incidenta, engleskim klubovima je sledeæih pet godina bilo zabranjeno uèešæe na evropskim takmièenjima.

1990. - Boris Jeljcin je izabran za predsednika Rusije.

1991. - Crvena zvezda je osvojila 36. Kup Evrope u fudbalu.

Dogodilo se na današnji dan - 1. jun
1198. - Romejski (vizantijski) car Aleksije Anðeo dozvolio je srpskom velikom županu Stefanu Nemanji i njegovom sinu monahu Savi da "na ruševinama Hilandariona podignu novi manastir Svete Gore". Srpski manastir Hilandar, koji su njih dvojica osnovali na mestu gde su bile ruševine grèkog manastira, postao je riznica izuzetnog kulturno-istorijskog i umetnièkog blaga, jedan od èetiri najveæa i najlepša manastira na Svetoj Gori; vekovima je središte i rasadnik srpske duhovnosti.

1495. - U izveštaju ministarstva finansija Škotske pojavljuje se prvi pisani zapis o viskiju. Proizvoðaè je bio monah John Cor.

1675. - Roðen je Franèesko di Mafei, italijanski dramaturg, arheolog i osnivaè "Književnog èasopisa".

1831. - Na književnoj veèeri kod P. Pletneva dogodio se prvi susret dvojice velikana ruske književnosti - Aleksandra Sergejevièa Puškina i Nikolaja Vasiljevièa Gogolja.

1839. - Srpski knez Miloš Obrenoviæ abdicirao je u korist sina Mihaila i napustio Srbiju, okonèavši prvu vladavinu koju je kao voða Drugog srpskog ustanka zapoèeo 1815. Otišao je zbog sukoba sa starešinskim slojem, koji je zahtevao uèešæe u vlasti i donošenje ustava i zakona, što autokratskom vladaru nikako nije odgovaralo. Pod pritiskom Miletine bune, u februaru 1835. donet je liberalni Sretenjski ustav, ali ga je knez zbog protivljenja Rusije, Austrije i Otomanskog carstva sa zadovoljstvom suspendovao veæ sledeæeg meseca. Krajem 1838, turski sultan je izdao hatišerif, prema kojem je s knezom vlast delio Sovjet, što Milošu nije bilo po volji. Posle neuspelog mirenja sa ustavobraniteljima, morao je da napusti zemlju, u koju se vratio 1859, posle odluke Svetoandrejske skupštine 1858. o zbacivanju kneza Aleksandra Karaðorðeviæa, i vladao je do smrti 1860.

1883. - Izašao je prvi broj ruskog dnevnog lista "Novosti dnja"

1889. - Roðen je Karl Ogden, engleski pisac, lingvista, tvorac uprošæenog engleskog jezika, koji je u to vreme smatran prototipom novog "meðunarodnog" jezika.

1926. - Roðena je Merlin Monro (Norma Jean Baker), amerièka filmska glumica, simbol erotike svoga vremena. Glavni filmovi: "Džungla na asfaltu", "Nijagara", "Muškarci vole plavuše", "Sedam godina vernosti", "Neki to vole vruæe"....

1929. - Roðen je Džejms Hedli Bilington, istorièar i filolof, direktor Kongresne biblioteke SAD, autor više knjiga iz oblasti istorije i kulture Rusije.

1936. - Italijanski kralj Viktor Emanuel III proglasio se carem Etiopije.

1938. - Izašao je prvi broj strip-èasopisa "Action Comics", u kom se pojavio i jedan od najpoznatijih strip junaka svih vremena - Supermen. Èasopis je koštao deset centi.

1939. - Prvi put je televizija prenosila jedan boks-meè teške kategorije. Bio je to meè izmeðu Max Baera i Lou Nova.

1941. - Nemci su zabranili sve publikacije katolièke crkve.

1944. - Jugoslovenski kralj Petar II Karaðorðeviæ je u Drugom svetskom ratu, pod pritiskom britanskog premijera Vinstona Èerèila, odstranio iz vlade voðu èetnika Dražu Mihailoviæa i potpisao ukaz o imenovanju za premijera bivšeg hrvatskog bana Ivana Šubašiæa, èime je otvoren put komunistima da posle rata preuzmu vlast u Jugoslaviji.

1948. - Umro je srpski politièar i pisac Jaša Prodanoviæ, èlan Srpske akademije nauka. U kraljevini Srbiji bio je ministar prosvete i ministar privrede, a posle Drugog svetskog rata, potpredsednik jugoslovenske vlade. Kao ministar privrede, izborio je 1910. u skupštini usvajanje Zakona o radnjama, kojim su stvorene radnièke i druge komore i uvedeno zaštitno radno zakonodavstvo. S Ljubom Stojanoviæem osnovao je 1921. Republikansku stranku, koju je predvodio do smrti. Ureðivao je više èasopisa ("Narodna misao", "Odjek", "Glasnik Profesorskog društva"), priredio dve antologije narodnih pesama i pripovedaka i celokupna dela Jovana Jovanoviæa Zmaja, Jove Iliæa, Svetislava Vuloviæa i Laze Lazareviæa. Ostala dela: "Ustavni razvitak i ustavne borbe u Srbiji", "Vuk Karadžiæ i Miloš Obrenoviæ", "Istorija politièkih stranaka i struja u Srbiji", "Naši i strani", "Naša narodna književnost".

1949. - Prvi magazin na mikrofilmu ponuðen je pretplatnicima èasopisa "Newsweek".

1993. - Savezna skupština je veæinom glasova u oba doma smenila prvog predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Dobricu Æosiæa, pod optužbom da je kršio Ustav. Inicijativu za glasanje o poverenju formalno su pokrenuli poslanici Srpske radikalne stranke.

1999. - Poginuo je srpski general-pukovnik pilot Ljubiša Velièkoviæ, pomoænik naèelnika Štaba Vrhovne komande za Ratno vazduhoplovstvo i Protivvazdušnu odbranu (RV i PVO) Vojske Jugoslavije, u trenutku kad je obilazio jedinice na prvoj liniji odbrane od agresije NATO na Jugoslaviju; Velièkoviæ je inaèe jedini general koji je poginuo tokom agresije. On je i prvi Srbin koji je leteo avionom "MiG 29".

Dogodilo se na današnji dan - 2. jun1491. - Roðen je engleski kralj Henri VIII (1509 - 1547). Bio je surovi apsolutista koji je nastavio proganjanje seljaka sa zemlje, raskinuo sa papom zbog ženidbe sa Anom Bolen (ženio se šest puta), proširio vlast na Vels, Škotsku i Irsku i izgradio flotu.

1740. - Roðen je Markiz de Sad, francuski književnik, po kojem je sadizam (bolesna strast koja nalazi uživanje u muèenju drugih) dobio ime, jer je on tu bolesnu pohotljivost prvi opisivao u svojim romanima. Napoleon ga je kao duševno bolesnog zatvorio u šarantonsku bolnicu. Dela: "Justina", "Žilijeta"...

1790. - U Novom Sadu je otvorena prva knjižara, èiji je vlasnik, Emanuel Jankoviæ, nabavljao u Pragu knjige najznaèajnijih svetskih pisaca - na nemaèkom i francuskom jeziku. U svojoj štampariji u Novom Sadu štampao je katalog knjiga, prvi te vrste kod nas.

1842. - Na svetlost dana je izašao prvi deo poeme "Mrtve duše" Nikolaja Vasiljevièa Gogolja.

1857. - James Gibbs je patentirao šivaæu mašinu.

1882. - Umro je Ðuzepe Garibaldi, italijanski revolucionar i demokrata, voða pokreta za ujedinjenje Italije.

1892. - Srpski nauènik Nikola Tesla doputovao je iz SAD u jedinu posetu Beogradu, gde mu je na železnièkoj stanici prireðen velièanstven doèek. S ministrom prosvete Androm Mitroviæem primljen je u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenoviæa. Posetio je i Narodni muzej i Veliku školu, gde je o svom radu govorio studentima i profesorima, a sa srpskim fizièarem Ðorðem Stanojeviæem razgovarao je o zapoèetoj gradnji prve elektriène centrale u Beogradu.

1897. - "The New York Times" je, opovrgavajuæi glasine o smrti Marka Tvena, citirao njegov telegram iz Londona: "Vesti o mojoj smrti su izuzetno preuvelièane."

1910. - Na Novoj Gvineji je otkriveno da žive Pigmeji. Odrasli pigmeji visoki su proseèno do 145 sm.

1924. - Amerièko državljanstvo zagarantovano je svim Indijancima.

1946. - Nakon plebiscita sprovedenog u Italiji, narod se odluèio za republiku umesto monarhije.

1955. - Jugoslovenski i sovjetski lideri Josip Broz i Nikita Hrušèov potpisali su Beogradsku deklaraciju kojom su normalizovani odnosi Jugoslavije i ŠSR, narušeni rezolucijom Informbiroa iz 1948. Dve zemlje su izrazile privrženost principima miroljubive koegzistencije i razvijanju svestrane saradnje na ravnopravnim osnovama.

1969. - U saobraæajnoj nesreæi kod Bogošæe nadomak Sarajeva poginuo je Radivoj Koraæ, lider reprezentacije Jugoslavije u košarci i najbolji strelac države i Evrope. I dan-danas je rekorder po broju koševa na utakmici Kupa evropskih šampiona, ali kako je pored tog takmièenja postojao i Kup pobednika kupova, njegovim imenom nazvano je takmièenje koje je uvedeno kao treæe po snazi. Uspomena na Radivoja Koraæa brižljivo se èuva. Svake godine se u Beogradu, u periodu kad je godišnjica njegove smrti, održavaju "Koraæevi dani", koje organizuje Koraæev matièni klub - OKK Beograd.

1979. - Papa Jovan Pavle II je, posetivši Poljsku, postao prvi papa koji je posetio jednu komunistièku zemlju.

Dogodilo se na današnji dan - 7. jun
1502. - Roðen je papa Grgur XIII, jedan od nosilaca katolièke reakcije. Ostao je upamæen po reformi kalendara izvršenoj 1582. godine (Gregorijanski kalendar).

1654. - Luj XIV krunisan je za kralja Francuske. Ostao je upamæen kao kralj Sunce. Digao je apsolutizam na najveæu moguæu meru; vodio je mnogobrojne ratove da bi obezbedio francusku hegemoniju u Evropi; sagradio je Versaj i bio mecena mnogih književnika i umetnika.

1917. - Roðen je Din Martin, amerièki pevaè i glumac komièar, partner Džerija Luisa u mnogobrojnim filmovima.

1935. - Umro je srpski hemièar Sima Lozaniæ, prvi rektor Beogradskog univerziteta, èlan Srpske kraljevske akademije. Bio je profesor hemije na Filozofskom fakultetu Velike škole, potom Univerziteta u Beogradu, ministar privrede i spoljnih poslova u vladama Srbije 1894. i 1905. Izuèavao je organsku hemiju, agrikulturnu hemiju i mineralne sirovine.

1938. - Studenti Beogradskog univerziteta organizovali su akademiju pod parolom "Vernost za vernost", posveæenu odbrani Èehoslovaèke od nacistièke Nemaèke. Prijavilo se oko 60.000 dobrovoljaca, ali oni nisu angažovani, jer su Èehoslovaèku njeni zapadni saveznici prepustili na milost i nemilost Treæem rajhu.

1939. - Kralj Džordž VI i kraljica Elizabeta bili su prvi kraljevski par koji je posetio SAD.

1942. - U Jajincima je streljan srpski slikar jevrejskog porekla, Bora Baruh, koji je zarobljen kao uèesnik narodnooslobodilaèke borbe u Drugom svetskom ratu. Izlagao je u Parizu, Londonu i Beogradu. Slikao je pretežno pejzaže Pariza i Beograda, mora, zatim mrtvu prirodu, portrete, kompozicije. U poslednjim godinama života slikao je pak motive iz rata i logora. Realistièku koncepciju ostvarivao je toplom impresionistièkom obradom.

1953. - Izveden je prvi televizijski prenos programa u koloru.

1954. - Otvorena je prva mikrobiološka laboratorija.

1974. - U Ivanjici je puštena u rad prva zemaljska satelitska stanica u Jugoslaviji za meðukontinentalne telefonske linije i TV programe. Stanica je potpuno razorena bombardovanjima iz vazduha u proleæe 1999, tokom napada NATO na Jugoslaviju.

1989. - Povukao se Zola Budd, 23-godišnji južnoafrièki bosonogi olimpijski trkaè.

Dogodilo se na današnji dan - 9. jun
68. - Rimski car Neron izvršio je samoubistvo. U istoriji æe ostati poznat kao svirepi despot koji je vodio oštru borbu protiv rimske aristokratije. Pogubio je mnoge ugledne Rimljane, èak i svoju majku Argipinu (Udri u stomak koji je mogao da rodi takvo èudovište - rekla mu je majka pre no što ju je ubio) i uèitelja Seneku. Vodio je skupe i nesigurne ratove na Istoku, neuspešno pokušavajuæi da osvoji Jermeniju, severnu obalu Crnog mora i Etiopiju. Godine 64. je, u vezi sa velikim požarom Rima, Italiju zahvatilo nezadovoljstvo, našavši odraza najpre u glasinama da je Neron zapalio Rim, a zatim i u pobunama u vojsci. Jedna pobuna pretorijanaca oborila ga je s vlasti, nakon èega je i izvršio samoubistvo.

1462. - Poslednji srpski kralj Bosne Stepan Tomaševiæ je - uzdajuæi se u pomoæ hrišæanske koalicije, koju je organizovao papa Pije II (Pius) - otkazao danak turskom sultanu Mehmedu II i priznao vrhovnu vlast ugarskog kralja Matije I Korvina. Pošto je izostala pomoæ zapadnih hrišæanskih zemalja, Bosna je bila nepripremljena za odbranu kad su je 1463. napali Turci, koji su zarobili i pogubili kralja Stepana i mnoge feudalce i pokorili tu srpsku srednjovekovnu državu.

1822. - Èarls Grejem (Charles Graham) je dobio patent za veštaèku zubnu protezu.

1870. - U Engleskoj je umro Èarls Dikens. Književni rad je otpoèeo crtama "Bozove skice" 1836, a sledeæe godine je objavio humoristièki roman "Pikokov klub", koji je odmah stekao veliku popularnost. On je realist u poznavanju života malih i neznatih ljudi, koji su uvek tema njegovih dela. Njegova popularnost plod je pre svega širokog i vedrog humora i izvanredne sposobnosti crtanja likova. Mana mu je patetiènost, ali i ona ima svoje opravdanje - duboko su ga dirale nepraviènosti društvenog poretka, pa ih je iznosio na videlo i time èesto talasao javno mnjenje. Glavna dela: "Dejvid Koperfild", "Oliver Tvist", "Velika oèekivanja", "Prodavnica starih retkosti"...

1883. - Pušteni su u rad prvi vozovi na elektriènoj železnici.

1914. - U Beogradu je sveèano otkriven spomenik srpskom prosvetitelju Dositeju Obradoviæu, rad vajara Rudolfa Valdeca. Priloge za spomenik prikupljala je Srpska književna zadruga, a znatno su pomogle i Vlada Srbije i Beogradska opština. Spomenik je postavljen na ulaz u Kalemegdan, a posle Prvog svetskog rata prenet je u park na Studentskom trgu, gde se nalazi i sada.

1934. - Paja Patak se prvi put pojavio u jednom crtanom filmu.

1940. - Norveška se predala Nemaèkoj u Drugom svetskom ratu.

1945. - Predsedništvo AVNOJ-a donelo je Zakon o konfiskaciji imovine i izvršenju konfiskacije, na osnovu kojeg je država preuzela svu imovinu Treæeg rajha, imovinu Nemaca na tlu Jugoslavije koji su u Drugom svetskom ratu saraðivali s neprijateljem i imovinu ratnih zloèinaca.

1963. - U Njujorku je održana premijera filma "Kleopatra" sa Elizabet Tejlor i Rièardom Bartonom u glavnim ulogama.

1978. - Prvi od 24 primerka Gutenbergove Biblije, prodat je na aukciji u Londonu za 2.4 miliona dolara.

1990. - Monika Seleš je pobedom nad Štefi Graf osvojila French Open.

1623. - Roðen je Blez Paskal, francuski filozof, književnik i nauènik. Vrlo mlad se istakao svojim pronalascima u oblasti matematike i fizike - sa šesnaest godina objavio je rspravu o koniènim presecima, a zakone u fizici i matematici objavljivao je do svoje 24. godine, posle èega se odao filozofiji i religiji ("Misli"). Osnovao je raèun verovatnoæe, pronašao hidrauliènu presu i mašinu za raèunanje. Utvrdio je da pritisak vazduha opada sa visinom i da se pomoæu barometra može utvrditi visina bregova.

1862. - U SAD-u je zakonom ukinuto ropstvo.

1885. - Roðen je srpski kompozitor i dirigent Stevan Hristiæ, èlan Srpske akademije nauka i umetnosti, obdareni polifonièar koji je osnovno nadahnuæe crpao iz narodnih motiva, jedan od osnivaèa Muzièke akademije u Beogradu, šef Beogradske filharmonije, dirigent Narodnog pozorišta, direktor Opere i prvi predsednik Saveza kompozitora Jugoslavije. Muzièko obrazovanje stekao je u Beogradu, Rimu, Beèu, Lajpcigu, Moskvi i Parizu. Dela: orkestarska "Simfonijska fantazija", "Rapsodija", "Vranjanska svita", "Poema zore", "Marš slobode", "Skice za klavir", muzièka drama "Suton", balet "Ohridska legenda", oratorijum "Vaskresenje", scenska muzika za drame "Èuèuk Stana", "Sunce", "Lazarevo vaskrsenje", "Uobraženi bolesnik", "Hamlet", "Veèiti mladoženja", "Bura", horovi, solo pesme.

1886. - Roðen je srpski slikar Jovan Bijeliæ, èlan Srpske akademije nauka, jedan od najznaèajnijih jugoslovenskih likovnih stvaralaca izmeðu dva svetska rata. Studirao je u Sarajevu, Krakovu, Parizu i Pragu. Scenograf (potom i šef slikarske radionice) Narodnog pozorišta u Beogradu, gde je živeo do smrti, postao je 1919. Slikao je portrete, pejzaže, mrtvu prirodu i kompozicije. Prošao je nekoliko faza u kojima je izražen uticaj kubizma u skulpturskoj koncepciji èvrsto modelovane forme i škrtosti palete, a potom je pod uticajem fovizma stvarao koloritna dela izuzetne soènosti i èulne ekspresije. U poslednjoj fazi, rastvarao je predmete uznemirenim potezima boje. Imao je privatnu školu iz koje je izašao niz slikara. Dela: "Portret devojke", "Kupaèica", "Jajce", "Kæi umetnikova", "Dvorište", "Ženski akt", "Sarajevo", "Portret starice".

1917. - Engleski kralj Džordž V je, po završetku Prvog svetskog rata, naložio èlanovima britanske kraljevske porodice da izostave svoje nemaèke titule i prezimena i uzmu kao jedino ime - Vindzor.

1931. - Instalirana je prva fotoelektrièna æelija - naprava za pretvaranje svetlosne energije u elektriènu.

1940. - U Èikagu se pojavio prvi strip "Brenda Starr", èiji je autor bila žena.

1963. - Dve ruske svemirske ekspedicije vratile su se na Zemlju.

1981. - U Južnoj Africi je izložena najteža pomorandža na svetu. Težila je 2,5 kilograma.

1606. - Roðen je Harmens van Rajn Rembrant, holandski slikar i grafièar, jedan od najveæih likovnih umetnika svih vremena. Formirao se pod uticajem Karavaðovih sledbenika. Glavne osobine svoje slikarske umešnosti - poput dramatiène igre svetlosti i senke, dubine kolorita, izraza psihološke pronicljivosti i humanih oseæanja - negovao je do kraja života i stalno ih produbljivao. Omiljeni motivi bili su mu biblijski: "Izgubljeni sin", "Hristos u Emausu", "Jakov blagosilja umetnike", "Vavedenje", "Sveti Matej jevanðelist"... Izradio je i veliki broj portreta i ubraja se u najveæe portretiste svih naroda i svih vremena. Portreti njegove žene Saskije van Ojlenburh, služavke Hendrikije Stofels, sina Tita, majke, slikarevog prijatelja Jana Siksa - smatraju se remek-delima evropskog slikarstva; portretima treba dodati i veliki broj (preko 60) autoportreta. Najèuvenija dela: "Èas anatomije", "Noæna straža", "Predstavnici suknara"...

1663. - Roðen je srpski pomorac i matematièar i ruski knez Marko Martinoviæ, struènjak za hidrogradnju i brodogradnju, jedan od najuèenijih ljudi svog vremena. Kao nastavnik Pomorske akademije u Veneciji, poduèavao je i mladiæe iz Rusije primljene na molbu cara Petra Velikog. U rodnom Perastu rukovodio je radom jedne od najstarijih pomorskih škola na Jadranu.

1869. - U Parizu je patentiran margarin, kao zamena za buter, radi upotrebe u francuskoj mornarici.

1874. - Izašao je prvi broj "Glasa javnosti" u Kragujevcu.

1888. - Vulkan Bondai u Japanu proradio je prvi put posle hiljadu godina.

1944. - Opservatorija u Grinvièu ošteæena je usled bombardovanja u Drugom svetskom ratu.

1948. - Amerièki predsednik Truman ponovo je nominovan za predsednika.

1949. - Èehoslovaèki teniski prvaci, Jaroslav Drobny i Vladimir Cernik, emigrirali su u SAD.

1952. - Poèeo je prvi helikopterski let preko Atlanskog okeana.

1958. - Amerièki predsednik Ajzenhauer poslao je vojne trupe u Liban, gde su ostale naredna tri meseca.

Dogodilo se na današnji dan - 8. avgust
1217. - Prvog srpskog kralja Stefana Nemanjiæa krunisao je njegov brat monah Sava, koji je dve godine kasnije postao prvi srpski arhiepiskop. Sveèanom èinu krunisanja - posle kojeg je Stefan nazvan Prvovenèani - prisustvovali su svi srpski vlastelini i crkveni velikodostojnici.

1786. - Prvi put je osvojen vrh Mon Blan.

1815. - Napoleon Bonaparta prognan je na ostrvo Sveta Jelena.

1832. - Roðen je srpski pisac i slikar Ðura Jakšiæ, najizrazitiji predstavnik romantizma u srpskoj književnosti i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka. Pisao je lirsku, rodoljubivu, satiriènu, socijalnu i epsku poeziju. Slikarstvo je uèio u Segedinu, Temišvaru, Pešti, Velikom Beèkereku (sadašnji Zrenjanin), Beèu i Minhenu. Potom je bio uèitelj u mnogim mestima u Srbiji i predavao crtanje u Kragujevcu, Požarevcu i Jagodini. Nemirnog, slobodoljubivog i buntovnog duha, èesto je proganjan i otpuštan iz službe. Strastan, plahovite mašte i plamenih emocija, buntovan i slobodoljubiv, pisao je s romantièarskim patosom pesme o slobodi i stihovane lirske ispovesti. Njegove pesme "Na Liparu", "Ponoæ", "Mila", "Otadžbina", "Ja sam stena", "Noæ u Gornjaku", "Padajte braæo" - predstavljaju vrhunske domete srpske romantièarske poezije. Napisao je i drame u stihovima "Seoba Srbalja", "Jelisaveta, knjeginja crnogorska" i "Stanoje Glavaš" i oko 40 pripovedaka.

1876. - Tomas Edison patentirao je mimeograf, aparat za umnožavanje pisanih stvari.

1879. - Roðen je Emilijano Zapata, meksièki revolucionar, voða seljaèkog pokreta za agrarnu reformu u meksièkoj revoluciji (1910-1917).

1900. - U Bostonu je odigran prvi meè Dejvis kupa.

1905. - Umro je srpski istorièar i sveštenik Ilarion Ruvarac, osnivaè srpske kritièke istorijske škole, èlan Srpske kraljevske akademije. Obavio je pionirski posao kritièkog istorijskog istraživanja, suzbijajuæi nenauène postupke u prouèavanju srpske istorije. Napadao je neznanje i šarlatanstvo i bio rezervisan prema narodnom predanju kao istorijskom izvoru. Bio je profesor i rektor Bogoslovije u Sremskim Karlovcima, a od 1882. arhimandrit fruškogorskog manastira Grgeteg. Dela: "Odlomci o grofu Ðorðu Brankoviæu i Arseniju Crnojeviæu patrijarhu", "O knezu Lazaru", "Montenegrina", "O peækim patrijarsima", "Kraljice i carice srpske".

1909. - Sedište Republièkog seizmološkog zavoda useljeno je u zgradu koju je projektovao arhitekta Momir Korunoviæ u Tašmajdanskom parku. Dan nakon što je Zavod useljen u ovu zgradu, zabeležen je prvi potres. Zgrada je od tada doživela tri proširenja, poslednje 1939. godine; od tada je malo toga promenjeno i na zgradi i oko nje.

1930. - Umro je srpski glumac, reditelj i pisac pozorišnih komada, humoristièkih feljtona i komedija Ilija Stanojeviæ, nazvan Èica Ilija, najpopularniji komièar svog vremena, omiljen glumac živog i spontanog humora i bogatog duha. Izuzev èetiri godine u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, celu karijeru proveo je u Narodnom pozorištu u Beogradu. Napisao je lakrdiju s pevanjem "Doræolska posla", a s Jankom Veselinoviæem komediju s pevanjem "Potera". Takoðe je ostavio snažan peèat na beogradske boeme koji su se okupljali u Skadarliji. Publiku je posebno oduševljavao ulogama Papa Naska u "Doræolskim poslima", Kir Janje u istoimenoj komediji, Vula Pupavca u "Podvali", Kalèe u "Ivkovoj slavi", Srete èizmara u "Zloj ženi", Štancike u "Izbiraèici", Falstafa u "Veselim ženama", Tkaèa Cedulje u "Snu letnje noæi", Polonija u "Hamletu", Kasija u "Juliju Cezaru", ulogama u "Uobraženom bolesniku" i "Graðaninu kao plemiæu".

1941. - Na Kosmaju je u Drugom svetskom ratu iz zasede ubijen srpski revolucionar Branko Krsmanoviæ, španski borac, èlan Glavnog štaba narodnooslobodilaèkog pokreta Srbije i organizator prvih partizanskih jedinica u Šumadiji. Studirao je u Beogradu i Pragu, odakle je kao dobrovoljac otišao u Španiju. Preživeo je ranjavanje u Španskom graðanskom ratu, gde je bio politièki komesar Protivtenkovske baterije formirane od jugoslovenskih dobrovoljaca. Posmrtno je proglašen narodnim herojem.

1984. - Amerièki atletièar Karl Luis dobio je treæu zlatnu olimpijsku medalju, pobedivši u trèanju na 200 metara.

zvezda ispala od apoela na marakani

Dogodilo se na današnji dan - 28. oktobar
1467. - Roðen je Erazmo Roterdamski (Desiderius Erasmus ), èuveni holandski humanist i inspirator reforme Katolièke crkve. Bitno je uticao na nemaèku reformaciju. Reformu crkve zamišljao je kao reformu klera i crkvenih opština, a ne kao reformu dogmi, zbog èega se nije slagao sa Luterom. Naime, zahtevao je napuštanje sholastike (srednjovekovne filozofije koja je pokušavala da dokaže da su verske istine u isti mah i nužne istine razuma) i povratak hrišæanstva svojim izvorima, tj. jevanðeoskim principima, koji su bili poèeli da se izneveravaju. Duboko je verovao u razum, èovekovu slobodnu volju, pa tako i u obrazovanje, odnosno u obrazovanu elitu koja poštuje i razume jevanðeoske principe. Stoga je i hteo da prevede jevanðelja i dopre do duha koji iz njih zraèi. Time je aktivirao radikalno kidanje crkve od Rima i istakao novo shvatanje jevanðelja po kom je osnovna poruka Novog zaveta, tj. Hrista, "ljubi bližnjega svoga", tj. ljubav. Dao je prvo grèko izdanje Biblije i uputstva za izgovor stragogrèkog jezika. Najvažnija dela su mu "Coloquia" i "Laus Stultitiae", u kojima je satirièno prikazao tadašnje društvo, u prvom redu razuzdano katolièko sveštenstvo i papu.

1492. - Kristofor Kolumbo otkrio je Kubu.

1566. - U Beogradu je ustolièen turski sultan Selim II, koji je na prestolu nasledio Sulejmana II.

1636. - U Bostonu je otvoren Univerzitet Havard.

1716. - Umro je srpski pomorac i matematièar Marko Martinoviæ, ruski knez, struènjak za hidrogradnju i brodogradnju, jedan od najuèenijih ljudi svog vremena. Kao nastavnik Pomorske akademije u Veneciji, poduèavao je i mladiæe iz Rusije primljene na molbu cara Petra Velikog. U rodnom Perastu je rukovodio radom jedne od najstarijih pomorskih škola na Jadranu.

1884. - Roðen je srpski kompozitor, muzikolog, pedagog i kritièar Miloje Milojeviæ, profesor Muzièke akademije u Beogradu, jedan od zaèetnika muzikologije u Srbiji. Osnovao je beogradski orkestar "Collegium musicum" kojim je i dirigovao. Stvarao je pod uticajem romantizma, impresionizma i ekspresionizma i inspirisao se narodnom muzikom. Dela: klavirske kompozicije "Èetiri komada", "Melodije i ritmovi sa Balkana", horovi "Muha i komarac", "Pir iluzija", ciklus solo pesama "Pred velièanstvom prirode", muzikološki spisi "Osnovi muzièke umetnosti", "Studije i èlanci I-III".

1900. - Posle gotovo pet meseci, u Parizu su završene Olimpijske igre.

1915. - Povlaèeæi se sa srpskom vojskom u Prvom svetskom ratu, samoubistvo je izvršio srpski pisac Milutin Uskokoviæ, autor lirskog temperamenta, u èijim se delima sukobljavaju romantizam i moderno shvatanje života i sveta. Završio je prava u Beogradu i doktorirao u Ženevi. Pokušao je da stvori beogradski društveni roman, ulazeæi u dramatiène sudare liènosti s gradskom sredinom, ali je više prikazivao unutrašnja stanja intelektualaca nego kompleksnu sliku vremena. Dela: romani "Došljaci", "Èedomir Iliæ", zbirka pripovedaka "Kad ruže cvetaju", crtice "Pod životom", "Vitae fragmenta".

1923. - Umro je srpski politièar i publicista Stojan Protiæ, jedan od tvoraca Radikalne stranke, prvi premijer Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, jer je regent Aleksandar Karaðorðeviæ ponudio njemu da sastavi vladu umesto voði radikala Nikoli Pašiæu. Izdavao je i ureðivao èasopis "Delo" i list "Odjek". Dela: "O Makedoniji i Makedoncima", "Srbi i Bugari u Balkanskom ratu", "Albanski problem i Srbija i Austro-Ugarska", "Tajna konvencija izmeðu Srbije i Austro-Ugarske".

1924. - Roðen je srpski sportski trener Aleksandar Nikoliæ, tvorac superiorne jugoslovenske škole košarke, najznaèajniji struènjak evropske košarke u 20. veku. Košarku je poèeo da igra 1946. i nastupao je za više ekipa, ukljuèujuæi "Crvenu zvezdu" i "Partizan", za jugoslovenski nacionalni tim odigrao je 11 utakmica, a 1951. postao je trener reprezentacije Jugoslavije, kojoj je doneo prve medalje 1961. na evropskom i 1963. na svetskom prvenstvu i tutule prvaka Evrope 1977. i sveta 1978. Kao trener "OKK Beograda" osvojio je prvenstvo i Kup Jugoslavije, s "Crvenom zvezdom" Kup Jugoslavije i Kup pobednika kupova, a sa "Injisom" iz Varezea sve što se moglo osvojiti - tri titule prvaka Italije, tri kupa te zemlje, tri Kupa evropskih šampiona i dva Interkontinentalna kupa. U košarkaškim krugovima najèešæe su ga zvali Profesor i bio je uèitelj plejade srpskih trenera èije su ekipe praktièno monopolizovale evropske klupske titule. Zbog ogromnih zasluga za košarku, godine 1998. uvršten je u èuvenu "Kuæu slavnih" u amerièkom gradu Springfild, kolevci košarkaške igre.

1929. - Prvi put je roðeno jedno dete u avionu.

1971. - Engleska je postala šesta država koja je lansirala svoj satelit u kosmos.

1.12.2008.
Sremica upoznala Herkulesa i Topa

1.12.2008
Top upoznao sremicu!

i ja upoznao sremicu i kaki sam ti sremice