Radari #2

Evo nacina na koji mozete i od radara da se izvucete

VAŽI SAMO OTPOZADI
Ako policajac radarom "snimi" vaše vozilo u dolasku i kazni vas zbog prekoraèenja brzine, možete se pozvati na kršenje zakona

BEOGRAD - Samo ako vas "snime" otpozadi dok vozite nedozvoljenom brzinom, krivi ste pred zakonom. Ukoliko je prilikom prekoraèenja dozvoljene brzine policajac "snimio" vaše vozilo s prednje strane, to se po zakonu ne smatra prekršajem. Ovo, naravno, ne znaèi da ne treba da poštujete ogranièenje brzine, veæ da postoje odreðena pravila kažnjavanja za ovaj prekršaj, koja policija uglavnom ne poštuje.

Tako je do sada hiljade njih platilo kaznu za prebrzu vožnju a da to zapravo nije trebalo zbog nepravilne upotrebe radara. Policije u državama nastalim na tlu bivše SFRJ koriste nekoliko tipova ureðaja za snimanje brzine vozila. Najèešæe su to radari Z-25 i K-15, kao i savremeniji ureðaji "Pro Laser III", "Laser Cam II" i "Leica XV2". Ovaj poslednji je omiljen kod crnogorskih policajaca jer se radi o infracrvenom radaru koji je izuzetno otporan na detekciju i ometanje.

Prema Pravilniku o metrološkim uslovima, objavljenom u Službenom listu SFRJ broj 3/85, u èlanu 3 stoji da se Doplerovim radarima meri brzina vozila u odlasku, a po èlanu 13 da ovi radari, koji imaju i foto-ureðaj za beleženje brzine vozila kao dodatni ili integralni deo, moraju da registruju na fotografiji: 1) datum, sat i minut merenja; 2) izmerenu brzinu; 3) zadnji deo vozila sa registarskom tablicom.

To praktièno znaèi da je validno jedino merenje Doplerovim radarom vozila u odlasku, to jest snimanje zadnjeg dela vozila. Na našim drumovima to i nije tako èest sluèaj, jer zahteva bar dve patrole saobraæajne policije - jednu koja æe snimiti vozilo koje je prekoraèilo dozvoljenu brzinu i drugu koja æe poèinioca zaustaviti i legitimisati.

Kako smo saznali u pravnoj službi Zavoda za mere i dragocene metale, od 1985. godine do danas nije objavljen novi pravilnik o metrološkim uslovima koje moraju ispunjavati Doplerovi radari. Stav Zavoda je da se, bez obzira na to koja se vrsta ureðaja koristi za merenje brzine vozila (najnoviji su laserski ureðaji), mora poštovati trenutno važeæi pravilnik iz 1985. godine. Za vozaèe je bitno da znaju da se merenje brzine vozila koje dolazi (merenje spreda) ne tretira pred sudijom za prekršaje kao valjan dokaz za prekoraèenje brzine.



Zapisnik (ne) potpisati

Vozaèi nisu dužni da potpišu policijski zapisnik bilo kog prekršaja, niti ih na to bilo ko sme primorati. Samo ako se slažu sa zapisnikom policajca, vozaèi ga mogu, a i ne moraju, potpisati. Ukoliko se ne slažu, nikako ne treba da ga potpišu da ne bi praktièno priznali krivicu i znatno otežali svoj položaj pred sudijom za prekršaje. U drugom sluèaju pravdu treba potražiti na sudu.

VOZIO RENO 500 km/h

Jedan Rumun bio je šokiran kada je na kuænu adresu dobio obaveštenje da mora da plati ogromnu kaznu. U obrazloženju je pisalo da ga je policija snimila dok je vozio svoj 15 godina star Reno èak 498 kilometara na sat.

Tom brzinom išao je uskim planinskim putem u u gradu Sinaiju. Pošto je pre dobijanja kazne Toader Mojse odluèio da proda kola, sada kaže da æe poveæati cenu, jer ima dokaz da je njegov Reno brži od svih bolida u Formuli 1.
"Zaista sam se slatko nasmejao kada sam video kaznu. Mislim da bih sada
morao da udjem u Ginisovu knjigu rekorda. Otišao sam u policijsku stanicu i dao im moj Reno da ga testiraju. Ako uspeju da izvuku 120 na sat, platiæu im kaznu", rekao je šezdesetjednogodišnji Toader. Policija je saopštila da neæe
morati da plati kaznu dok se ne utvrdi ko je napravio grešku - radar ili policajac.