Auto radari...

Radari, antiradari i detektori
Ovaj tekst je namenjen svima koje zanima kako se vrši merenje brzine kretanja automobila u saobraæaju, a tekst æe imati i poseban osvrt na naèine funkcionisanja mernih instumeta za kontrolu brzine kretanja vozila, kao i uredjajima za njihovo ometanje i detektovanje.

"RADARI"



Uèestao naziv za sve merne istrumente koje koristi policija je radar, a situacija je da postoji više vrsta uredjaja.


TRAVIMO
Travimo je sistem instaliran u operaterska (obièno policijska) vozila, a sastoji se od prednje i zadnje kamere te centralne jedinice sa printerom i sistemom koji snima na video traku praæenje vozila. Koristi se u preko 90% sluèaja na autoputevima i to najviše u Nemaèkoj i Italiji, a reðe u ostalim Evropskim zemljama. Civilni automobil u kome se nalaze najmanje dve osobe od kojih je jedna u civilu, a druga u uniformi. Obièno uniformisana osoba sedi iz vozaèa kako eventualna meta ne bi primetila da je pod nadzorom, gde se istovremeno i nalazi displej na kome se ispisuju sve potrebne informacije o praæenom vozilu. Video kamera iz automobila snima automobil za kojim se vozi, a radi pravilnog funckionisanja sistema neophodno je voziti bar 200 metara iza praæenog vozila, na približno jednakoj udaljenosti. Tokom praæenja se meta fotografiše èetiri puta, a na svakoj od fotografija se nalaze informacije kao što su: brzina kretanja vozila, taèno vreme i put preðen od trenutka kada je poèelo snimanje, odnosno nadgledanje.
Sistem Travimo po svojoj tehnologiji se ne može nazvati radar veæ on za brzinu uzima brzinu vozila u kome se nalazi oslanjajuæi se na to da æe vozaè policijskog vozila voziti veoma sliènom brzinom kao i vozilo koje se prati.Snimci se mogu podneti kao dokaz o poèinjenom prekršaju, bilo da je reè o prekoraèenju brzine ili o nekom drugom prekršaju. Obzirom da sistem Travimo je pasivan sistem, tj. ne emituje nego je reè o dve kamere i elektronici, logièno je da ih radar detektor ne otkriva. Jedini naèin za izbegavanje policijskih vozila sa ovim sistemom je gledanje u retrovizore i ispred sebe kako bi na vreme uoèili "sumnjiva" vozila.Vozilo koje je primeæeno da se kretalo prevelikom brzinom, prisilno se zaustavlja u zaustavnoj traci i u toj situaciji nema puno pomoæi. Slike su dokazni materijal, a za policiju u ovom trenutku jedini problem su zaista vrlo brza vozila (koja mogu da idu preko 240 km/h - naravno mi Vas ne savetujemo da jurite tom brzinom kako bi pobegli Travimu), ali i taj problem se može rešiti nabavkom jaèih i bržih policijskih automobila.

Policijska vozila sa Travimo ureðajem još uvek neæete sresti u Srbiji, ali opasnost vreba veæ u susednim državama. Mana ovih uredjaja je što nemogu da kontrolišu brzinu kretanja u gradskim sredinama, jer je gotovo nemoguæe voziti iza nekog kontinuirano 200 metara. Treba napomenuti da je za brzine iznad 100 km/h tolerancija 10%, što znaèi da æe se kod ogranièenja od 130 km/h, brzina od 143 km/h smatrati dozvoljenom brzinom.
Sistem Travimo može meriti brzinu i kada stoji metodom orijentira, meðutim to se najèešæe ne radi tako da se stacionarni Travimo može smatrati "bezopasnim" po pitanju merenja brzine (osim ako uz njega ne stoji radarski ili laserski ureðaj, što je sasvim druga prièa). Ali, stacionarni Travimo može registrovati ostale prekršaje, poput preticanja preko pune srednje linije ili nedozvoljena skretanja.

X BAND KOMAR
X band radar "Komar", je prepoznatljiv po svom belom kvadratnom senzoru koji je najèešæe postavljen na haubu policijskog vozila ili na poseban stalak. Ovo su radari najstarije generacije koji se danas uobièajeno koriste van veæih gradova. Njihov je domet vrlo mali, tako da brzinu mere na udaljenosti do max. 150-200 metara pre nailaska na radar. Jak su izvor zraèenja, tako da ih bilo koji od radar detektora otkriva na udaljenostima daleko veæima od onih na kojima oni mere brzinu i to i u odlaznom i u dolaznom smeru, ne retko na udaljenosti od 1000-1500 m. Zbog toga ne predstavljaju apsolutno nikakvu opasnost u kombinaciji sa radar detektorima. Emituju signal konstantno.

K BAND RADARSKI PIŠTOLJI
K band radarski pištolj odlikuje naèin slanja signala u odnosu na X band radara. Rezlika je u tome što K band ne emituje konstantno nego "pulsno", nakon što operater odabere automobil kome želi izmeriti brzinu. Takoðe ne predstavlja nikakvu opasnost u kombinaciji sa radar detektorima.

MULTANOVA
Ka band radari i "Superwide" band radari u SiCG i Evropskim zemljama postoje samo u obliku tzv. Instant On ili Photo radara koji se kod nas popularno nazivaju "Multanova". Multanova je u stvari samo naziv švajcarskog proizvoðaèa radarske opreme. Konkretni aparati koji se koriste u Evropi i u SiCG obuhvataju opremu dva proizvoðaèa: Multanova model 6f i Traffipax. Princip rada oba radara je približno isti i imaju mnoge moguænosti koje ukljuèuju i moguænost prenosa podataka na kompjuter te obradu rezultata. Sistem se sastoji od tronošca na kome je smeštena konusna radarska antena, elektronike, akumulatora koji napaja sistem i blica za noæno snimanje. Aparati rade na Ka bandu, taènije na radarskoj frekvenciji od 34.3 GHz i emituju stalan radarski snop vertikalan na put pod uglom od 21 stepen. Automobil ulazi u taj radarski snop i izlazi iz njega, aparat meri vreme ostanka u snopu i "zna" dužinu snopa. Po izlasku automobila iz snopa izraèunava se brzina i ako je automobil u prekršaju, slika se pomoæu fotoaparata koji noæu koristi blic. Vlasnik vozila zatim dobija na licu mesta ili na kuænu adresu obaveštenje o poèinjenom prekršaju.

Udaljenost od aparata do ruba snopa iznosi maksimalno oko 130-150 m što znaèi da radar detektor Multanovu detektuje na udaljenosti od 0 do max. 150 m od aparata. Problem je taj što je Multanovin radarski signal srazmerno slab, tako da se radar detektor "bori" sa time da odbaci signal kao lažni alarm. Apsolutno superiornim kod ovog radara pokazao se Whistlerov DE 1670 i Cobrina XRS serija modela. Mnogi slabiji radar detektori odbace Multanovin signal kao lažni tako da daju signal vrlo kasno, a u sluèaju da aparat nije dobro kalibriran viljuškom za kalibraciju, takoðe su moguæe greške u detekciji, ali na to se ne može uticati.

Kod aparata Traffipax koji je sliènog izgleda ali kompaktnijih dimenzija, detekcija je olakšana i proteže se na udaljenosti veæoj od 200 metara od mesta na kome se prekršioc slika.

Zanimljivost kod oba aparata je ta da æe odbaciti slikanje vozila ako više njih vozi paralelno u dve trake bez obzira na brzinu i ako se po noæi nije ponovo napunio blic fotoaparata što traje do jedne sekunde. Aparati se najèešæe podešavaju tako da slikaju prekršitelje koji u zonama od 50 km/h voze iznad 60 km/h, tako da se daje odreðena zona tolerancije. Takoðe je korisno napomenuti da Multanovu zbunjuju nagla ubrzavanja ili nagla koèenja unutar radarskog snopa, dakle 150 m od aparata, tako da je moguæe odbacivanje slikanja u tom sluèaju. Multanova može slikati i sa prednje i sa zadnje strane, u Srbiji i Crnoj Gori najèešæe se slika s prednje strane.

Svaki vozaè zaustavljen na taj naèin tek naknadno moæe da dobije na uvid fotografiju koja to dokazuje. Naime, to je metoda kojom se policije sve više služe, iz razloga što fotografija ne govori ništa o vozaèu pa prijava ide na vlasnika vozila. A vlasnik vozila je po zakonu dužan da dostavi podatke o osobi koja je tada upravljala vozilom.

Nisu retki primeri u kojima vlasnik vozila kao vozaèa navede svoju babu ili dedu koji ni ne nemaju vozaèku dozvolu. Jednom prilikom vozaè je naveo svog 70-godišnjeg oca kao vozaèa koji je u gradskoj ulici navodno vozio 180 km/h, a jedan motorciklista svoju baku za vožnju velikom brzinom na motoru! Povremeno je moguæe na fotografiji prepoznati vozaèa, pa ako imate brkove ili bradu, nemojte kao vozaèa navesti svoju suprugu! Zbog bolje moguænosti identifikacije ovaj ureðaj koristi se uglavnom na u sluèaju kada vozila dolaze ka njemu, retko snima vozila koja se od njega odmièu, a trenutak u kojem snima je kada je vozilo na vrlo maloj udaljenosti od samog ureðaja.

LASER
Laserski pištolji - popularno zvani "laseri" koji se koriste u Srbiji i Crnoj Gori su pištolji tri proizvoðaèa, reè je o Multanovinom "Star laseru", Marksmannovom aparatu model LT 20-20 i najèešæe Thompsonovom PRO laseru i PRO III laseru, koji je najèešæe zastupljen u SiCG. Laser je ureðaj koji se najviše koristi zbog lakog prenosa sa jednog mesta na drugo i najèešæe se koristi u gradu. Buduæi da ureðaj ima domet više od 800 metara, vozaè ima vremena da se zaustaviti, a po zaustavljanju mu se pokazuje display ureðaja na kojem je istaknuta brzina kretanja.

Za razliku od radara, laserski pištolj meri brzinu samo jednom vozilu koga gledajuæi kroz okular koji ima "snajperski nišan" i dvostruko približavanje odabira operater. Operater zatim šalje laserski snop prema odabranom vozilu koji se mora odbiti od vozila i vratiti nazad u aparat koji zatim meri brzinu vozila. Laserski snop se odbija od vertikalnih reflektivnih površina na automobilu, najèešæe tablice i farove, a dobro se odbija i od svih hromiranih delova na automobilu. Odliènu pomoæ laserima pruža i refleksija CD-R i DVD diskova koje iz "nerazjašnjenih motiva" èesto koriste vozaèi u SiCG. Najbolje laserski snop reflektuju crvena vozila. Laserski pištolj ne može izmeriti brzinu mat crnom vozilu niske siluete sa uvuèenim farovima bez prednje tablice kao što bi npr. bila Mazda RX-7 ili Pontiac Firebird.

Laserskim pištoljem meri se brzina preko ravnice sa udaljenosti od nekoliko stotina metara pri èemu od umešnosti operatera, vremenskih uslova i vrste vozila zavisi vreme posle koga æe operater dobiti oèitavanje brzine. Maksimalni domet detekcije za Whistler i Cobra laser detektore je neogranièen jer njihova optika omoguæava detekciju laserskih i radarskih signala bez obzira na udaljenost. Kod detekcije lasera pomoæu radar detektora, mora se brzo reagovati odnosno prilagoditi vožnju propisima zbog kratkog vremenskog perioda potrebnog za oèitavanje brzine. Taj period tokom koga bi trebalo da prilagodite brzinu najèešæe iznosi izmeðu 5-12 sekundi zavisno od kvaliteta radar detektora odnosno njegove osetljivosti. Uvek postoji moguænost i sluèajnog zaustavljanja, polukružnog okretanja ili skretanja u neku od boènih ulica pre nailaska na samog operatera. Najnoviji radar detektori imaju moguænost detekcije i zaštite iz svih uglova tzv. 360°. Laseri se koriste i u odlazeæem smeru. Naroèito su popularna oèitavanja brzine u Maðarskoj i Bugarskoj sa nadvožnjaka i kamufliranih drvenih kuæica u šumarcima pokraj autoputeva. U ovim sluèajevima operater dojavljuje podatke o vozilu patroli koja presreæe vozilo.Verovatno ste se i sami našli u takvoj situaciji i prvo pomislili: to je brzina od nekoga pre mene, ali posle nekog kraæeg vremena po merenju brzine, vrednost se automatski poništava, tako da je ta moguænost vrlo mala. Za merenje brzine laserom potrebno je nekoliko pokušaja, iskustvo, i svakako vrlo mirna ruka.

Treba napomenuti i èinjenicu da laser detektor reaguje samo ako se brzina meri vozilu u kome se on nalazi, odnosno u sluèaju Whistler i Cobra laser detektora, otkriva se i rezidualna energija odbijanja laserskog snopa od drugih vozila. To znaèi da ako operater meri brzinu vozilu pored Vašeg, ne mora se dogoditi da Vaš detektor reaguje. Ali, u tom sluèaju to i nije ni toliko bitno jer se ne meri Vaša brzina.

ZABLUDE
Lažni alarmi - radar detektor u gradovima ponekad detektuje tzv. lažne alarme, najèešæe u blizini alarma koji osiguravaju prostore odnosno vrata koja se automatski otvaraju, TV i radio repetitora, taxi stanica i sl. Lažni alarmi ne predstavljaju problem jer su slabog intenziteta i mogu se uspešno filtrirati ukljuèenjem "City" moda (gradski režim) radar detektora. Uvek se pojavljuju na X bandu, retko na K bandu.

Samo bi se dotakli nekih od zabluda koje se vezuju za radarsku kontrolu.

- Ureðaji za merenje brzine ne rade na temperaturama manjim od 0 stepeni. NETAÈNO!
Prema specifikaciji proizvodjaèa uredjaji su atestirani do temperature od -30 stepeni Celzijusa.

-Ne može me izdvojiti iz kolone vozila. NETAÈNO!
Novi laserski radari imaju "nišan" kojim taèno biraju vozilo koje žele da provere.
I najveæa zabluda koja je predhodnih godina bila dosta zastupljena:

- CD zakaèen na prednjem staklu ometa radar. NETAÈNO!
Laserski znak se odbija od bilo kog dela automobila.
"ANTI RADARI"
Auto radar detektor je elektronski merni ureðaj koji je namenjen prepoznavanju talasa koje emituju radarski i laserski ureðaji. Njegov kvalitet zavisi i razlikuje se od njegove osetljivosti kao i od moguænosti prepoznavanja što veæeg broja talasa koji se emituju na razlièitim frekvencijama i u razlièitim standardima.
Auto radar detektor napaja se jednosmernim naponom od 12V (akumulatorski napon). Ne traži nikakvo specijalno održavanje kao ni uslove upotrebe. Korisno bi bilo napomeniti da je mesto na instrumental tabli vozila ili mesto pored krovnih kabinskih sijalica sasvim odgovarajuæe što zbog èistine ispred optike detektora tako i zbog blizine napajanja i lakoæe montaže.
Auto radar detektor dobro podnosi temperaturne razlike ali u letnjim mesecima dobro bi bilo skloniti ga od direktnog sunèevog zagrevanja koje je kroz vetrobransko staklo pojaèano. Neophodno je da su ureðaji kalibrirani viljuškom za kalibraciju. Odnosno da je optika podešena za prepoznavanje odreðenih frekvencija.Ukoliko su ureðaji neprilagoðeni ili kupljeni na podruèjima sliènim ili razlièitim od sistema za kontrolu brzine, dolazi do neprepoznavanja laserskih i radarskih talasa ili pak do kasnog prepoznavanja što je veoma bitno kod laserske detekcije, zbog njihove brzine oèitavanja.

SVETSKA ISKUSTVA
U nekim zemljama ne samo da nije zabranjena veæ se i podstièe njihova upotreba.
Razlozi za to su sledeæi:

1. Dokazanao je da su vozaèi koji poseduju ovakav ureðaj oprezniji i da 24% manje uèestvuju u saobraæajnim nezgodama i nesreæama.

2. Ureðaji imaju moguænost da automatski i trenutno obaveste vozaèa o eventualnom prekoraèenju brzine (Za to je potrebna saobraæjana infrastruktura koja to i podržava). Ureðaji obaveštavaju o nailasku vozila pod rotacijom( hitna kola, vatrogasci, policija...) da bi vozaè na vreme oslobodio put i propustio službeno vozilo. Razlièiti alarmni sistemi za obezbeðenje objekata, radio talasi, dalekovodi, taksi i benziske stanice emituju lažne alarme za koje je dokazano da psihološki utièu na vozaèa da vozi u skladu sa propisanom brzinom.

3. U razvijenim zemljama gde su velike saobraæajne infrastrukture i veliki intenzitet saobraæaja nemoguæe je ljudskim faktorom na svim putevima kontrolisati brzinu te u takvim zemljama saobraæajna policija postavlja tzv. lažne emitere radarskih i laserskih signala, raèunajuæi da vozaèi koriste radar/laser detektore. Lažni emiteri su savremena zamena za table sa natpisom , koje psihološki utièu na vozaèe da prilagode brzinu dozvoljenoj. Na takav naèin podstièe se upotreba radar detektora.

Zbog svega navedenog logièno je i podsticanje upotrebe ovakvih ureðaja.

Na kraju da navedemo da je upotreba ovih ureðaja dozvoljena u SAD, Kanadi, najveæem broju evropskih zemalja, meðu kojima su Engleska, Norveška, Irska, Italija i Nemaèka, Španija i dr.